Ruska crkva, crkva Rajevskog, a čak i crkva Vronskog - svedok pomoći ruskog naroda Srbima

Kratkometražni film Crkva ljubavi u Gornjem Adrovcu, posvećen neobičnom hramu, snimili su učenici osnovne škole u Aleksincu. Film je predstavljen radi učešća u međunarodnom konkursu kratkometražnjih filmova "Komadić zavičaja".

Konkurs će biti održan u okviru Dečijeg uskršnjeg sabora u Vrujci i Mionici 29. i 30. aprila. Međutim, već sada možete da vidite film Crkva ljubavi u Gornjem Adrovcu u mreži Youtube. Za nas je taj film predlog da ponovo pročitamo čuveni roman Lava Tolstoja, te se setimo zajedničkih strana naše istorije.

Mala crkva Svete Trojice, o kojoj je reč u filmu – nije samo još jedan pravoslavni hram na teritoriji Srbije, ona je svojevrsni spomenik jednom od najpoznatijih književnih junaka – grofu Vronskom. Mada istraživači stvaralaštva Lava Tolstoja verovatno nikada neće prestati da spore o tome, u Srbiji su uvereni da je čovek, čije je srce prema predanju ostalo ovde – Nikolaj Rajevski – ustvari voljeni čovek nesrećne Ane Karenjine.

Nikolaj Rajevski spada u stari plemićki rod, čiji su brojni predstavnici postali slavni na bojištima. Nije ni čudo što se je po završetku fizičko-matematičkog fakulteta Moskovskog univerziteta opredelio za vojnu karijeru.

Još kao student univerziteta Nikolaj Rajevski je počeo da se interesuje za situaciju na Balkanu. Prvi put je on posetio ovaj kraj 1867. godine. Rezultat tog putovanja je bio nacrt organizacije ustanka na Balkanu, koji je, nažalost, ostao samo na papiru. Međutim, upravo tada se Nikolaj Rajevski konačno odlučio: on nikako ne može da ostane ravnodušan posmatrač pokreta za nezavisnost, koji je već počeo.

1876. godine počinje prvi srbsko-turski rat. 26. juna pukovnik Rajevski je podneo ostavku. Već 1. avgusta on se upisao kao dobrovoljac u srpsku vojsku, kojom je tada komandovao general Černjajev, čija je ličnost takođe dobro poznata u Srbiji. 6. avgusta pukovnik Nikolaj Rajevski se već nalazi na položajima.

Te dve nedelje, koje je našem heroju ostalo da živi i bori se, veoma je detaljno opisao poznati istoričar-balkanista, doktor istorijskih nauka Andrej Šemjakin u članku Smrt grofa Vronskog, objavljenom u časopisu «Rodina». Ukratko, to je…

«Stigavši na položaj Moravske vojske, Rajevski je dobio pod svoju komandu desno krilo odbrane, a već posle tri dana se pokazao na delu. 9. avgusta glavni komandant mu je pisao: Bez kote, koju ste tako dobro danas branili, ne možemo da se održimo u Aleksincu. Osim Vas, nema nikog, kome bih mogao da naložim da komanduje… Međutim, ne dobivši od Černjajeva osim laskavih ocena, nikakvu realnu pomoć, Rajevski je bio primoran da napusti zgodan položaj. …20. avgusta su bile nastavljene ogorčene borbe kod Aleksinca. Turci su u valovima napadali srpske položaje. Popivši vode iz čuturice, jer je dan bio vruć – Nikolaj je počeo da sastavlja raport Černjajevu: Turske snage se učvršćuju na koti Aleksinačke doline, levo od nas. S desne strane dolina je čista za prodor naše vojske u pozadinu neprijatelja… Međutim, pukovnik nije stigao da stavi tačku. Turska šrapnela ga je pogodila u levu slepočnicu, probivši kapu. Bilo je oko pola šest… Fojerverker Antonije Stanojević je izneo mrtvo telo iz ugroženog mesta, dok je komandant baterije poslao po glasniku hitnu depešu. Imam čast da Vas izvestim, - pisao je on glavnom komandantu, da je pukovnik Rajevski sad poginuo kraj moje baterije od metka neprijatelja. Njegovu sablju, ordenje, novčanik sa novcem i beležnicu uzeo sam radi čuvanja sve do dalje naredbe.

Na mestu, gde je poginuo Nikolaj Rajevski, podignut je kameni krst sa spomen-natpisom. Pored njega je manja crkva u vizantijskom stilu, gde je, uprkos pravoslavnoj tradiciji, srbski slikar Stevan Todorović na jednom zidu naslikao veliki portret našeg heroja.

U narodu tu crkvu zovu Ruska crkva, crkva Rajevskog, a čak i crkva Vronskog. Izgradnju crkve je finansirala grofica Marija Rajevska. Ta je crkva večiti svedok pomoći ruskog naroda Srbima.

Sasvim ukratko, koliko omogućuju okviri filma, snimljenog od strane učenica, veoma dirljivo dve prelepe učenice Sandra i Lena pričaju tužnu i lepu legendu svog rodnog kraja, pozivajući nas da prošetamo lipovim drvoredom prema crkvi, ili uzmemo vode iz starog bunara. Ta su stabla nekada doneli iz same Jerazmovke – rodne grude Rajevskih, a bunar je iskopao taj isti Antonije Stanojević od novca, koji mu je dala majka Nikolaja. Ako nemate vremena za putovanje – pogledajte film, koji su snimile učenice škole u Aleksincu, prošetajte mislima kroz zavičaj i provucite ruku kroz mokru travu.