SPC: Šta ste radili u Moskvi kada ste predali Kosmet?

 U Briselu je parafiran tekst sporazuma „o principima normalizacije odnosa“ između „Beograda“ i „Prištine“, što je, svakako, eufemizam umesto „Srbije i Kosova”, odnosno između predsednika Vlade Srbije i „predsednika Vlade Kosova“, inače lica sa poternice koju je raspisala Srbija. Neotklonjivi je utisak da se radi o potpunom povlačenju institucionalnog prisustva Srbije na teritoriji njene južne pokrajine, o uspostavljanju ograničene autonomije srpske zajednice na prostoru severno od mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici, u okviru Tačijevog establišmenta, i, samim tim, o posrednom i prećutnom, ali ipak faktičkom priznavanju postojanja sistema državne vlasti na Kosovu i Metohiji nezavisnog od postojećeg državnog ustrojstva Srbije. Stvar je otežana pristankom državnog vrha Srbije na nesmetani proces „evrointegracija“ tačijevskog Kosova (bez pomena Metohije, koja zvuči previše pravoslavno i srbski, ali i bez bilo kakvog pominjanja Srbije u tom kontekstu), a nema nikakve sumnje u to da će, posle plaćanja ovako visoke cene za famozni „datum o početku pregovora“, i to pregovora sa nepoznatim brojem novih uslova i sa neizvesnim ishodom, cena za sam eventualni ulazak u Evropsku uniju biti i formalno priznavanje „nezavisnog Kosova“ od strane Srbije i njena obaveza da ne ometa dobijanje stolice „Kosova“ u Ujedinjenim nacijama.