Zahlađenje na Arktiku: kako će proraditi klimatska mašina

Globalno zagrevanje o kojem se tako mnogo govori poslednjih godina, može da smeni globalno zahlađenje. Naučnici Pulkovske opservatorije iz Sankt-Peterbruga govore o tome da se solarna aktivnost smanjuje, i prosečna godišnja temperatura na našoj planeti počinje da pada. Ruske naučnike podržavaju i njihove kolege iz Britanije i SAD: prognoze globalnog zahlađenja nisu ni iz daleka neosnovane. Može li to da utiče na grandiozne planove osvajanja Arktika, koje grade mnoge zemlje?

Sasvim nedavno stručnjaci su isticali da se debljina arktičkog leda smanjuje. A novinari su pisali da predstojeće globalno zagrevanje može da omogući uzgajanje pomorandži na severu Sibira. Sada je odjednom počelo da se govori o perspektivi globalnog zahlađenja na Zemlji. Ipak ne treba misliti da će se to desiti vrlo brzo, ističe zamenik direktora Pulkovskog observatorije Jurij Nagovicin.

- Mediji zadatak vide vrlo jednostavno: solarna aktivnost se smanjuje, i temperatura odmah pada. Postoji 6-7 faktora koji utiču na klimu. tu je litosfera, atomosfera, okean, lednici, još može da se doda solarna aktivnost. Njen doprinos promenama klime je 20%. Tačnije aktivnost Sunca može da bude nekakav okidač za promene klime. A u celini čitava klimatska mašinerija radi uglavnom na Zemlji.

Sunčeva aktivnost predstavlja nekoliko različitih ciklusa po dužini, među njima 11-godišnji, na koji se nadovezuje 90-godišnji i 200-godišnji ciklus, ističe naučnik:

- Da li se solarna aktivnost kao trend smanjuje? Naravno. Ako se pogleda koliko aktivnost može da utiče na klimu Zemlje, 11-godišnji ciklus utiče malo, svega 1-2%. A u 200-godišnjem ciklusu uticaj aktivnosti na klimu se povećava do 50%. Duboko zahlađenje može da se desi. to može da bude vezano sa stupanjem u fazu minimalne aktivnosti dugorajnog ciklusa od 200 do 250 godina. Možemo da se približimo tome do 30-40-ih godina ovog veka. Ali to neće biti tako dubok ciklus kao krajem 17. veka.

Zahlađenje na Zemlji, što znači i na Arktiku, moguće je. Ali to neće moći da prikoči njeno ekonomsko osvajanje, mada pesimisti smatraju da će na Arktik morati da se zaboravi na oko sto godina. Moguća promena klime i uvećanje debljine leda u Arktiku nije prepreka za vađenje nafte i gasa u arktičkim morima. Kao ni za rad Severnog pomorskog puta, koji značjano smanjuje trgovinske maršrute između Evrope, Azije i Amerike, ističe doktor geološko-mineroloških nauka Igor Davidenko:

- Naravno, takvo rano otvaranje kao sada i kasno zatvaranje Severnog pomorskog puta nije se desilo jedno 30 godina. Šta više, prošla godina je bila rekordna, prevezeno je više od 5 miliona tona tereta. Tačnije aktivnost prevoza raste. Prvi kineski ledolomac Snežni dragok 2012. godine je prošao Severnim pomorskim putem. Kinezi žele da puste njime 15% svog izvoza.

Rusija aktivno uvećava svoju flotu ledolomaca, podvlači ekspert. Uz to narednih godina će se pojaviti snažniji ledolomci nove gereracije. Tako da nikakve promene klime u Arktiku neće moći da spreče uvećanje prevoza tereta Svernim pomorskim putem.

Oleg Nehaj,