Direktne linije sa predsednikom popularne na postosovjetskom prostoru

25. aprila u etru vodećih ruskih televizijskih kanala i radiostanic biće emitovan program Direktna linija sa Vladimirom Putinom. To će biti već 11. Putinov dijalog sa ruskim građanima u direktnom programu. Primer ruskog predsednika ispostavio se zaraznim. Poduhvat su prihvatili lideri postsovjetskih država. U preostalom svetu ovakvo komuniciranje skoro da nema analoga.

Prvi put Vladimir Putin je razgovarao sa građanima Ruske Federacije u direktnom programu 2001. godine. Za vreme koje je od tada prošlo njegov primer prihvatilo je nekoliko lidera postsovjetskih država. Među prvima je ovo iskustvo preuzeo predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev. 2005. godine on je odgovarao na pitanja u direktnom programu, 2007. godine učestvovao je u internet-konferenciji, a 2009. godine ponovo se vratio televizijskom formatu. Iste te 2009. godine na stotinu pitanja u direktnom programu odgovorio je predsednik Gruzije Mihail Saakašvili. A 2011. godine oprobao je ovaj format i ukrajinski lider Viktor Janukovič. Između ostalog moda komuniciranja sa narodom u direktnom programu van granica postsovjetskog prostora nije prošla. Zapadni političari više vole druge načine veze sa biračima, govori direktor Međunarodnog instituta za najnovije države Aleksej Martinov.

- Po pravilu komuniciranje sa građanima se dešava na Zapadu najčešće samo zsa vreme predizbornih kampanja. I samo posredstvom iste te televizije, teledebata, nekakvih medija. Retko se u poslednje vreme praktikuju takve stvari kao što su živi susreti sa narodom, masovna istupanja pred ljudima. Na Zapadu mi to praktično više ne vidimo.

Izuztak iz pravila bio je sada pokojni predsednik Venecuele Ugo Čaves. Kao odličan govornik, on je satima mogao da govori narodu. Ovaj dar redovno je koristio za vreme televizijskih emisija Alo, predsedniče. Od 2007. godine ona je počela da se emituje svakog radnog dana, trajala je najmanje sat i po. Čavesu pripada i svojevrsni rekord: jednom je bez prekida razgovarao sa zemljom osam sati.

Što se tiče građana Amerike i evropskih zemalja, oni imaju takođe mogućnost da postavljaju pitanja svojim liderima. Radi toga postoje sopstveni formati, govori ekspert Centra za političku konjukturu Rusije Jevgenija Vojko.

- Nemački kancelar Angela Merkel komunicira sa svojim narodom ne preko posrednika, ne preko nekih društvenih mreža ili etra, već sastajući se sa građanima Nemačke u neformalnoj atmosferi. Ili na primer svake godine se održava dan otvorenih vrata u resoru fedralnog kancelara. To omogućava ljudima da vide u koim uslovima radi kancelar, kakva je atmosfera i šta je u stvari administracija nemačkog kancelara.

Mnogi lideri razgovaraju sa građanima putem Tvitera, Fejsbuka ili drugih društvenih mreža. Na primer, tako radi američki predsednik Barak Obama. On je bio prvi predsednički kandidat koji je aktivno koristio društvene mreže za svoje predizborne kamapnje. Od tada njegovo intersovanje za njih ne slabi. Obamina stranica na Tviteru je jedna od najpopularnijih u svetu.

A bukvalno ovih dana razgovor sa narodom preko Tvitera obećao je predsednik Egipta Muhamed Mursi. On namerava da to čini po pola sata svako veče.

Artem Kobzev,