EU će naneti udarac bankarskoj tajni

Novi udarac bankarskoj tajni može biti pričinjen već ove godine. Na poslednjem samitu Evropske unije lideri zemalja su se dogovorili da će doraditi odgovarajuću direktivu Evropske komisije do kraja 2013. godine.

Ukoliko proces bude krunisan uspehom, u toku naredne godine će biti pripremljen pravno obavezujući tekst ovog dokumenta. A sistem za automatsku razmenu informacija o prihodima koje ova ili ona lica dobijaju od svojih bankarskih uloga počeće da funkcioniše već početkom 2015. godine. Napredak je postignut i u pregovorima s Austrijom i Luksemburgom koji su se u prvo vreme protivili inicijativi većine. Sad preostaju dogovori sa zemljama kao što su Lihtenštajn, Monako, Andora, San-Marino i, naravno, Švajcarska. Jer, ako one ostanu po strani, ulagači koji ne žele da se zna za njihove prihode, neće imati problema s tim kuda da usmere svoja sredstva. Ipak, stručnjaci ne sumnjaju da će EU naći argumente da ubedi ove zemlje. Po mišljenju upravnog direktora grupe kompanija „ALOR“ Sergeja Hestanova,

- Male zemlje, koje svoju ekonomiju grade na eksploataciji bankarske tajne nalaze se pod jakim pritiskom razvijenijih zemalja. Čak i tako konzervativna zemlja kao što je Švajcarska, načinila je velike korake u susret otkrivanju informacija o ulagačima. U ovoj situaciji želja malih zemalja da sačuvaju bankarsku tajnu u svojoj jurisdikciji izgleda nerealno.

Cenkanje s evropskim zemljama koje ne ulaze u EU je već počelo. Tako Lihtenštajn za početak želi da izvrši poresku amnestiju klijenata svojih banaka. Isto pokušava da izdejstvuje i Švajcarska za svoje ulagače iz Nemačke. Ipak, već ranije, u nedavnoj prošlosti SAD su uspele da ubede Bern na popustljivost – sad Švajcarska dostavlja informacije o računima američkih građana. Tako da polako, sli sigurno, bankarska tajna odlazi u prošlost, u svakom slučaju u Evorpi. Proces ide na ruku državama koje se zbog izbegavanja plaćanja poreza lišavaju ogromnih iznosa. Po ocenama Evropske komisije, gubici budžeta svake godine dostižu na bilione evra. A bankarski sektor će naići na problem odliva sredstava, konstatuje šef odeljenja za zemlje i regione Instituta Evrope Ruske akademije nauka, Vladislav Belov.

- Lišavanje država bankarske tajne će nesumnjivo pogoršati njihove konkurentske prednosti pošto će u svetu ostati regioni u kojima će se bankarska tajna i dalje poštovati. Zato se može pretpostaviti da će doći do odliva kapitala u ove zemlje.

Među onima koji će s radošću primiti sredstva ulagača evropskih banaka stručnjaci navode pre svega azijske jurisdikcije. Na primer: Singapur, Hongkong, Maleziju i Ujedinjene Arapske Emirate.

Leonid Gurjanov,