Ljudi - himere s dve DNK. Ko su oni?

Umesto jedne DNK u organizmu, ovi ljudi su „srećni“ vlasnici dve. Mogu da nose u sebi tuđe gene godinama dok se slučajno ne otkrije ova čudna mutacija.

Zašto ih nazivaju ljudi-himere? Koliko to može da se odrazi na njihovo sopstveno zdravlje i na zdravlje njihove dece? I kako mogu postati ključić koji će otvoriti vrata za lečenje mnogih teških bolesti?

Dakle, himerama se u biologiji nazivaju životinjski ili biljni organizmi koji se sastoje od genetski raznorodnih tkiva. U svetu su dobro poznati eksperimenti velikog ruskog selekcionara, baštovana-genetičara Ivana Mičurina koji je u suštini, prvi počeo da se bavi veštačkim stvaranjem biljnih himera putem njihovog međusobnog ukrštanja radi boljeg prinosa i otpornosti na nepovoljne vremenske faktore.

Međutim, kod biljaka se himerizam sreće mnogo češće nego kod sisara. Za ove druge je to velika retkost. Tim je zanimljivije ono što se desilo Amerikanki Lidiji Fejrčajld koja je posle razvoda odlučila da zatraži od muža alimentaciju. Njen suprug je trebalo da da DNK radi testa za dokazivanje očinstva, kao i sama gospođa Fejrčajld. Međutim, tu ju je očekivalo iznenađenje: ispostavilo se da nije majka svoje sopstvene dece, kao ni trećeg mališana kojeg je nosila u utrobi u to vreme. Prvo su lekari pretpostavili da je uzrok za to bila transfuzija krvi ili presađivanje organa, ali se Lidija nikad ranije nije podvrgavala sličnim procedurama. Lokalne vlasti su već nameravale da je pozovu na krivičnu odgovornost kad je njen advokat dostavio sudu članak iz „Medicinskog časopisa Nove Engleske“ o himerizmu. Odlučeno je da se obavi još nekoliko medicinskih ispitivanja. Ispostavilo se da je DNK dece misiz Fejrčajld potvrđivala srodstvo samo s njihovom bakom, Lidijinom majkom. Zagonetka je rasvetljena tek nakon analize vlasi koje su uzete kako s glave, tako i stidnih dlaka žene. Ispostavilo se da sadrže različit genetski materijal. Čitava stvar je bila u tome što je kao embrion Lidija apsorbovala svoju sestru-blizanca i ćelije sestre su ostale u njenom telu. Tako je još pre svog rođenja Lidija postala himera. Posle analiza oslobođena je optužbe i na televiziji je njenoj priči posvećena emisija pod nazivom „Moj blizanac u meni“.

Danas je zabeleženo oko pedeset slučajeva ljudskog himerizma. U stvarnosti ovakvih presedana može biti mnogo više.

Biolog Svetlana Kasatkina je ispričala za „Glas Rusije“ u kojim slučajevima čovek može imati dva kompleta gena i pretvoriti se u himeru:

- Himerizam kod ljudi može da se razvije u nekoliko slučajeva, kako prirodnog, tako i veštačkog karaktera. U prve spadaju procesi koji se s embrionom dešavaju za vreme trudnoće. Dve oplođene jajne ćelije mogu da se sliju u jednu, kao što je to slučaj s Lidijom Fejrčajld i da donesu svom vlasniku dvostruku DNK. Zatim postoji himerizam blizanaca, kad heterozigotni blizanci zbog srastanja krvnih sudova prenose jedan drugom svoje ćelije. I poslednja varijanta prirodnog himerizma je materinski mikrohimerizam. On se dešava ako ćelije bebe prodru u krvni sistem majke i nakaleme se u njemu. Pritom na taj način mama mališana može da se izbavi od mnogih bolesti.

Što se tiče veštačkog himerizma, ovde imamo posla s transplantologijom. Prilikom presađivanja organa od životne je važnosti da organizam postane svojevrsna himera i da ne počne da odbacuje novi organ. Desio se jedan vrlo zanimljiv slučaj kad je muškarcu obolelom od SIDE i limfoma presađena koštana srž kako bi se izbavio od jedne od bolesti, a neočekivano je izlečen i od ove dve. Ispostavilo se da je njegov donor nosilac gena koji obezbeđuje otpornost na dve bolesti i da ga je preneo recipijentu zajedno s koštanom srži. Himerizam je pravac u medicini koji treba proučiti sa svih strana, jer je njegov potencijal jednostavno neiscrpan.

Tako da ljudi-himere mogu mnogo da utiču na našu budućnost. Lekari ne sumnjaju da će proučavanje ove pojave pomoći u lečenju mnogih bolesti za koje se sad čini da su neizlečive.

Aljona Rakitina,