Mit o kosmičkom šovinizmu

Za 50 godina koliko je proteklo od leta Valentine Tereškove, u kosmosu je boravilo 56 žena. Muškaraca astronauta je danas već 476. Toliko velika razlika daje jednim ekspertima povod da govore o kosmičkom šovinizmu. Drugi to mišljenje aktivno opovrgavaju. Jednostvno žene su počele da lete kasnije, a u orbiti je još mnogo teškog posla koji može da uradi i žena, ali je bolje i poštenije ako to uradi muškarac.

Vreme leta do MKS iznosi 6-7 sati. I to savremenim brodovima. Za vreme leta težina svakog kosmonauta se uvećava 7 puta, na startu i u prvim satima leta može da bude usporen krvotok, da oslabi vid. U bestežinskom stanju zbog nenaviknutosti glava je teška i boli zbog priliva krvi. To da se stalno osećate loše norma je za one koji rade u orbiti. Mnoštvom eksperimenata i iskustvom 56 žena u kosmosu dokazano je da je krhka žena u stanju da sve to preživi paralelno sa muškarcem. Istina, muškarci ne mogu uvek to da prihvate i na sve načine se trude da sačuvaju ženu, rekla je kosmonaut Jelena Kondakova:

- Kako bih nagovorila muža, kosmonauta Valerija Rjumina da me pusti bar na medicinski pregled i da prođem u odred, meni je bilo potrebno nekoliko godina. I tek kada se uverio da mi zdravlje nije u redu i da neću proći, dao je pristanak.

Jelena Kondakova je na kraju otišla u kosmos, pri tome dva puta, postavivši rekord među ženama po dužini boravka u kosmosu. Istina, kako bi uspostavila ovaj rekord, kako bi se žena jednostavno prebacila u orbitu ili izvela u otvoreni kosmos, potrebne su dodatne procedure. Na primer, Ruskinje su imale sreće sa skafanderima – oni se prilagođavaju svim parametrima. A amerikanke kako bi se smestile u najmanji muški skafander, moraju da oblače nekoliko desetina umetaka koji proširuju ramena i leđa. U kosmosu žene vrše tehnički i naučni rad paralelno sa muškarcima. Svi oni su prvoklasni stručnjaci, istakao je kosmonaut Aleksandar Serebrov, koji je 1982. godine bio u istoj posadi sa Svetlanom Savickom:

- Ona je bila profesionalac, dobro pripremljena. Pripremala se dobro, temeljno. Počeli smo da treniramo u decembru, a poletela je već krajem avgusta.

Kosmonaut Aleksandar Volkov nije radio u kosmosu sa ženom, ali to bi bilo zanimljivo iskustvo, smatra on:

- Nisam leteo sa ženama, ali mislim da na stanici to disciplinuje posadu, ne daje joj da se opusti, raspusti. Ujutru treba obavezno da se obriješ da se pojaviš pred ženom u najboljem svetlu.

Aktivno se bore sa kosmičkim šovinizmom i u SAD. U orbiti je već boravilo 46 Amerikanki. Ali one su počele da lete tek 80-ih godina, kada su Valetnina Tereškova i Svetlana Savicka već dokazale da žena može da radi u kosmosu. Tada je bio pokrenut program šatlova – velikih komfornih brodova koji se nalaze u orbiti samo po nekoliko dana. Ali kao i 80-ih, tako i sada, svaka američka odluka da se u kosmos pošalje žena je politička, smatra rukovodilac Instituta za kosmičku politiku Ivan Moisejev.

U Americi se velika pažnja poklanja tome da svi predstavnici stanovništva budu zastupljeni u kosmosu u jednakim proporcijama, to prate. Ali to je politička odluka.

Ipak Amerikanci dopuštaju veliku grešku, brišući u orbiti razlike polova, smatra vodeći naučni saradnik Instituta za medicinsko-biološke probleme RAN Vadim Guščin:

- Uošte govoriti da žena ili muškarac rade u kosmosu verovatno nije ispravno. Treba koristiti jake strane svakog pola i svakog konrektnog čoveka. Fizički radovi – nije u tom snaga žene. Jelena Kondakova je na primer govorila da ona takođe može da vrti šrafove kao i muškarac, ali muškarcima će to biti prijatnije da urade, a ja ću da uradim nešto drugo.

Jedan od omiljenih praznika na MKS je 8. mart. Svake godine muškarci kosmonauti u prvom redu ruski, priređuju iznenađenje ženama koje rade sa njima rame uz rame, tako i onima koji ih slušaju na Zemlji. Tradicija je postalo izvođenje pesama kao i priprema poklona za žene kosmonaute.

Anastasija Perškina,