Godina kulture Rusije postaće narodna

2014. godina proglašena je u Rusiji Godinom kulture. Savet Federacije održao je zasedanje Saveta za državnu kulturnu politiku na kojem su bili predstavljeni osnovni događaji i ciljevi vlade za narednu godinu.

Godina kulture ne treba da se ograničava samo formalnim prazničnim manifestacijama, istakla je predsednik Saveta Federacije. Po rečima Valentine Matvijenko, treba privući pažnju društva za pitanja razvoja kulture, osigurati očuvanje kulturno- istorijskog nasleđa zemlje, povećati ulogu ruske kulture u savremenom svetu, i ulogu ruskog jezika kao međunarodnog. Državni poslenici obećali su da će u prioritetnom poretku finansirati granu: izdvojiti grantove za nove muzičke projekte, podržavati talentovanu omladinu. Ali ne treba sav teret troškova da padne na državu: treba preporoditi instituciju mecenata, uverena je Valentina Matvijenko.

- Dobra potpora bilo bi osnivanje Sveznog fonda za kulturne inicijative – u cilju privlačenja sredstava dobročinitelja i mecena za realizaciju konkretnih kulturnih projekata.

Ministar kulture Rusije Vladimir Medinski je rekao da predstojeća 2014. godina kulture treba da se tiče svakog stanovnika zemlje. A Ministarstvo kulture Rusije ne treba da bude ministarstvo Marijinskog ili Boljšoj teatra. Velika pažnja će biti poklonjena regionima: finansiranju zavičajnih muzeja, lokalnih kulturnih centara, podršci predavačima i vodičima. Važna stavka budžeta je razvoj kulturno-obrazovnog turizma, između ostalog u malim gradovima. To je važan resurs u razvoju regiona, kaže Vladimir Medinski.

- Osam takvih gradova formiralo je Asocijaciju istorijskih gradova Rusije: Ugljič, Suzdalj, Jelabuga, Toboljsk, Azov i drugi. U tim gradovima zahvaljujući uključivanju spomenika u turistički proment pošlo je za rukom da se dobije vrlo visok priliv turista. Na svakog stanovnika ovih gradova otpada u proseku do 7 turista godišnje. Ovaj pokazatelj je viši nego u mnogim istorijskim gradovima Francuske i Italije.

U državnom programu je stvaranje novih globalnih međuregionalnih turističkih maršruta: Ruska plemićka imanja, Veliki put svile, Srebrna ogrlica. Naredne godine 250-godišnjicu proslavlja Ermitaž, obeležavaće se 200-godišnjica rođenja Mihaila Ljermontova. Ali godina kulture nije samo godina jubileja. Ona se pre svega tiče ljudi koji se bave očuvanjem kulturnog nasleđa, predavača, pisaca, muzičara, umetnika. Treba osigurati povećanje socijalnog statusa zaposlenih u kulturi: podizati ne samo plate, već i prestiž njihovih profesija.

Jekaterina Ivanova,