Protesti u Turskoj - lice i naličje

Moderna Turska kakvom je danas poznajemo- svetovna parlamentarna republika zasnovana na načelu deobe vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, sa ustavom kao vrhovnim zakonom države, najvećim delom je proizvod Mustafe Kemal- paše.

Poznatiji kao Ataturk, tokom svog mandata, on je pokrenuo niz političkih i društvenih reformi širom zemlje, koje su pretvorili Tursku u modernu, sekularnu i evropski orijentisanu državu. Ono što se smatra najvažnijim tekovinama Atatrukovih reformi je to što je 1922. godine ukinut sultanat, a 3. marta1924. i kalifat. Iste godine ukinut je šerijatski zakon. Često se u medijima danas posebno ističe odevna reforma kojom je zabranjen fes- tradicionalna turska muška kapa i veo za žene, a uvedeno je zajedničko obrazovanje za oba pola. Godine 1926. islamski kalendar zamenjen je gregorijanskim, a uveden je i metrički sistem.

Ipak, nakon niza godina i decenija ekonomskog rasta, početkom 90-tih godina 20.veka, na političku scenu stupaju proislamske partije i postaju sve glasnije i uticajnije. Na čelu jedne od njih- Partije pravde i razvoja nalazi se Redžep Tajip Erdogan, koji je 2003.godine postao i premijer i na toj poziciji se nalazi i danas. Delovalo je da Turska ide uzlaznom putanjom što se ekonomije tiče, ali su se sa vremena na vreme mogli čuti, ipak tihi glasovi o sve većem narastanju islamizma i otklonu od tekovina velikog Ataturka.

Početkom juna kivni građani su se okupili u parku Gezi u Istanbulu zbog navodne planirane seča drveća i izgradnja tržnog centra na trgu Taksim. Ipak, ovo je bio samo okidač za izražavanje nezadovoljstva Turaka povodom mnogo dubljih uzroka koji tinjaju u turskom društvu, a u osnovi je sukob svetovnog dela Turske i sve jačeg islamističkog trenda vladajuće partije, ocenjuju analitičari. O uzrocima nemira i govori gospodin Miroljub Jevtić, profesor na Fakultetu poltičkih nauka u Beogradu:

- To što se dešava u Turskoj, a što je za povod imalo jednu naizgled potpuno bezazlenu stvar, kao što je seča tih stabala u parku Gezi u Istanbulu- je definitivno poslužila samo kao okidač za nagomilano nezadovaoljstvo kod jednog velikog dela turskog naroda. Radi se o nezadovoljstvu naroda zbog načina na kojim se upravlja Turskom u poslednjih 10-tak godina, od kako je na vlast došla Partija pravde i razvoja. Naime, pokazalo se koliko su protivrečnosti imeđu 2 Turske velike. Tačnije pokazalo se kolike su razlike između one Turske koja se zalaže za sekularne, odnosno evropske vrednosti i ove Turske koja je tradicionalna i okrenuta oživljavanju prošlosti i orijentisana ka islamskoj državno-pravnoj tradiciji i islamskom kulturnom modelu. I sve drugo što se usput „prišilo“, a tu je bilo svega i svačega, u suštini je manje važno u odnosu na ovaj centralni događaj.

Ono što se sada sasvim jasno vidi, to je da ta Turska koju predstavlja Erdogan ipak znatno jača od ove druge, sekularne Turske i ona je uspela da je relativno lako pobedi. To za Erdogana, bez obzira što se može reći da je pobedio- nije dobro, jer, uslovno rečeno, ruši imidž koji je on o sebi gradio u svetu. U isto vreme, potrvrđuje se ono što opozicija u zemlji prebacuje njemu kao predsedniku pa i predstavniku te vlade. Sve ovo ukazuje da će taj problem u Turskoj i dalje biti veoma aktuelan. Ono što je više nego jasno je da Erdoganove snage, idući na duge staze nemaju mogućnosti da koristeći demokratske metode borbe vrate Tursku na onaj kurs na kojem je ona bila do početka 90-tih godina, tj do pojave islamističkih partija.

Ipak, gospodin Zijad Bećirović, sa Instituta za balkanske i bliskoistočne studije iz Ljubljane, navodi, po njegovom mišljenju i ne mali uticaj spoljnih faktora:

- Međutim, ne smemo zaboraviti ni snažan uticaj spoljnih faktora, a koji su opet povezani sa unutrašnjim faktorima. Poznato je da u Turskoj živi negde oko 15 miliona Alevita- zapravo jedna grana šiitskog učenja (Turska je pak mahom naseljena muslimanima sunitskog usmerenja). Poznato je da Turska aktivno uključena u događanja u Siriji, pogotovo politički. Dakle, 15 miliona Alevita koji žive u Turskoj, njeni su građani, ali im su srce i duša u Damasku ili u Teheranu. Imajući to u vidu, teško je umiriti te mase Alevita, koje su takođe učestvovale u demonstracijama u Geza parku u Istanbulu.

Ne bi trebalo zaboraviti ni odnose sa Irakom, pre svega sa šiitskom vladom u Bagdadu- sa njima Erdogan takođe nema dobre odnose. Turska sve i da hoće ne može izbeći uticaje spoljnih i unutrašnjih faktora, i kombinacijom ovih faktora, došlo je, u datom trenutku do „eksplozije“ koja pokušava da ugrozi aktuelnu vladu i da destabilizuje Tursku.

Kako će se i kada strasti smiriti u Turskoj ostaje da se vidi. Za kraj ćemo navesti reči gospodina Bećirovića, koji je u ovom pogledu optimista:

- Ocenjujem da će se situacija u Turskoj stabilizovati, zato što aktuelna vlada, na čelu sa premijerom Erdoganom ipak su napravili izuzetne rezultate pre svega na području privrede i životnog standarda ljudi. Počeli su da približavaju zemlju ka EU, otvorili su poglavlja za pregovore sa Evropom. Erdoganov režim nije ubijao ili maltretirao svoje građane, za razliku od, naprimer, Mubarakovig režima u Egiptu.

Turska je garant stabilnosti. Ukoliko aktuelna vlada uspe u realizaciji većine svojih planove, Turska će zaista postati međunarodni gigant, kako ekonomski, tako i na međunarodnoj političkoj sceni. Ne zaboravimo da snaga ekonomije na neki način određuje i uticaj država.

Jovana Vukotić,