Nekompromisnost Erdogana opet podgreva protest

U Turskoj, posle 7-dnevnog zatišja, obnovili su se protesti, na koje čuvari reda odgovaraju silom.

Sud u Istanbulu, poništio je projekat rekonstrukcije trga Taksim i parka Gezi- upravo ovaj projekat je i bio povod za početak protesta u Anakari i Istanbulu. Ali, odluka suda nije se dopala demonstrantima, a svima je jasno da se ne radi samo o parku. Dovoljno je pogledati spisak zahteva koje su demonstranti poslali vladi: tamo na primer stoji tačka o obnavljanju prava na slobodu okupljanja. Ali, glavno je to što je sve više uticajnih grupa u državi nezadovoljno politikom koji sprovodi vlada Redžepa Tajipa Erdogana, kaže ekspert Instituta nacionalne strategije, Pavel Svjatenkov, mislići tu pre svega na kurs islamizacije i neoosmanizma.

Među nezadovoljnima vlašću Erdogana je i Vojska. Njihove su pozicije značajno oslabljene od kako je Erdogan na vlasti, zato je i mogućnost njihovog direktnog mešanja mala. Ali, kako kažu eksperti, ako šef kabineta želi da ostane na vlasti, ne bi bilo loše da unese ozbiljne izmene u kurs svoje politike.

Ipak, Erdogan je poznat po svom nekompromisnom stavu. Njegova je partija ubedljivo pobedila i on ne smatra neophodim da sasluša mišljenja oponenata, govori viši naučni saradnik Instituta svetske ekonomije i međunrodnih odnosa RAN Viktor Nadejin- Rajevski:

- Pozicija Erdogana nikada se nije odlikovala spremnošću na kompromise i ustupke ili pregovore sa opozicijom. Erdogan se oseća uvereno, jer već decenijama nije bilo vlade koja je uživala veću podršku biračkog tela. Ova činjenica je krajnje neprijatna za opoziciju. Odneti pobedu nad Erdoganom, na legitiman način, opozicija nije u stanju.

Ova je situacija nalik na politički ćorsokak. Policija guši proteste, a to opet budi zabrinutost Zapada, koji igra primetnu ulogu u poslednjim događajima na Bliskom Istoku, govori Pavel Svjatnikov:

- Taktički uslov - zabrinutost Zapada, koji se boji eventualnih sunitsko- šiitskih ratova,- to jest direktnog sukoba koji bi bio posledica krize oko Sirije. Sa strane sunita bili bi Turska i Egipat, a sa strane šiita, pre svega Iran.

Ukratko, stručnjaci računaju da će se situacija u Turskoj odigrati po drugom scenariju, odnosno da će Erdogan i njegovi protivnici „sukobiti“ na prvim narednim izbora.

Vlad Grinkevič,