Presuda Meningu: kriv za špijunažu, ali neprijatelju nije pomagao

Glavni informator sajta Vikiliks vojnik Bredli Mening koji je predao na stotine hiljada tajnih dokumenata, oslobođen je po osnovnoj tački optužnice – pružanje pomoći neprijatelju. Takva je presuda vojnog tribunala u bazi Fort Mid u SAD. Pri tome Meninga su proglasili krivim za špijunažu, krađu državne svojine, prevaru i neispunjavanje naredbe. Zatvorsku kaznu će izreći danas. Dopisnik Glasa Rusije u SAD Roman Mamonov prati finale glasnog suđenja.

Zasedanja vojnog tribunala u Fort Midu u državi Merilend čekalo je na stotine novinara koji su okupirali prilaze vojnoj bazi, kao i dve desetine pristalica vojnika Meninga, sa plakatima Slobodu za Bredlija, Zaštitimo slobodu govora, Mening nije izdajica, već heroj.

Malo ko je sumnjao da će presuda biti optužujuća. Pitanje je bilo samo koliko surova će biti. U okviru čitavog osmonedeljnog sudskog procesa vojni tužioci su pokušavali da ubede sud da je Mening odlično znao da će tajni dokumenti koje je predao sajtu Vikiliks dospeti u ruke terorista. Što znači vojnik je namerno pružio pomoć neprijatelju.

I tu se desila glavna senzacija. Sudija pukovnik Deniz Lind (a slučaj je na molbu Meninga razmatrao jedan sudija, a ne porota) oslobodila je vojnika optužbe za pružanje pomoći neprijatelju. Upravo po toj tački vojniku je pretila doživotna robija bez prava prevremenog oslobađanja.

Osim toga, sa Meninga je bila skinuta optužba za objavljivanje videosnimka napada američkog vojnog helikoptera Apač u Iraku 2007. godine kada su bila ubijena dvojica novinara agencije Rojter i 12 civila.

Između ostalog, to je jedina pobeda Meningovih advokata. Na osnovu preostale dve desetine epizoda on je proglašen krivim. Optužbe su ozbiljne: krađa tajnih materijala, kompjuterska prevara, neispunjavanje naredbi i što je najvažnije špijunaža. Sa njom je izjednačena predaja tajnih informacija sajtu Vikiliks. Osnivač sajta Džulijan Asanž već je nazvao to ekstremizmom od strane specijalnih službi, napadom na slobodu štampe i krahom Obamine reputacije.

- To je prvi slučaj u istoriji SAD kada je lice koje je otrkilo državne tajne osuđeno po članu špijunaža za komuniciranje sa štampom. To je vrlo ozbiljan i opasan presedan. I to je samo deo Obamine politike za borbu protiv procurivanja informacija. I to je deo Obaminog rata protiv novinara. Administracija Obame je inicirala veće istrage protiv raskrinkavača, optužujući ih za špijunažu, nego svi prethodni predsednici zajedno. To je primer ekstremizma koji se opravdana nacionalnom bezbednošću.

Da podsetimo, Mening je predao Vikiliksu više od 700 hiljada dokumenata. To su izveštaji o raznim incidentima u toku rata u Iraku i Avganistanu, diplomatska prepiska, dosije o zatvorenicima Guantanama. Sam vojnik insistira da je samo hteo da kaže istinu o tome kako se nipodaštavajuće Amerikanci odnose prema životima civila u vojnim zonama.

Koliko će godina Mening provesti u zatovur saznaće se u 9.30 po vremenu istočne obale SAD. Na osnovu svih tačaka optužnice vojniku preti 130 godina robije.

Roman Mamonov,