Polumrtva sezona u egipatskim letovalištima

Ležaljke oko bazena, nizovi boca na policama iza bara, reklame na oglasnoj tabli u holu. U glavnom restoranu stolovi prekriveni čistim plavim stolnjacima, a ograda verande sa pogledom na more ukrašena obojenim trakama i natpisom Happy Birthday! Ponekad se čini da se negde pored čuje tiha prijatna melodija. Uveče u alejama malog parka pale se fenjeri, osvetljavajući scenu amfiteatra i trg sa gigantskim šahom.

Ali treba prići bliže i pogledati pažljivije ovu egzotičnu pastoralu koju kao da smenjuje dekor mračnog nadrealističnog filma. Hotel je sasvim prazan. Njegov rad imitiraju dva-tri čoveka. Oni redovno teraju kamile od živog zelenila. Sudeći po pričama ljubitelja dalekih šetnji po obali mora, takvim trikovima se bavi personal skoro svih hotela na putu iz Dahaba ka čuvenoj među roniocima Plavoj rupi (Blue Hole). Turisti koji dolaze treba da vide da je ovde sve normalno. Između ostalog, njih je teško prevariti. U samom Dahabu isto su tako prazni restorani i barovi, zatvorene prodavnice zbog odustva kupaca, taksisti koji su spremni da voze bilo gde u bescenje. Kako je još u martu 2011. godine početkom arapskog proleća govorio za Sinaj direktor Savoj Grup Emad Aziz: Svi se mi ovde bavimo turizmom. Turizam je naš hleb. Ako ne bude turizma, neće biti ni života.

Od tada nije postalo bolje. Po mišljenju urednika lista Trevel Agent Džene Tese Foks, za razliku od arapskog proleća 2011. godine, događaji na leto 2013. nikako neće usporiti priliv turista u Egipat, pošto je on i tako pao na minimum. Pri tome gubitke snose ne samo evropske turističke firme. Po rečima direktora turističke kompanije GreatSafarisDejva Herberta, Egipat je uvek bio jedino u Africi mesto masovnog turizma američkih građana. Po njegovim rečima, u Egipat je uvek dolazilo više Amerikanaca nego u druge afričke zemlje. Tako ih je 2010. ovde bilo 250 hiljada, što je više nego u Keniji, JAR i Tanzaniji zajedno. Krajem juna Njujorker je dao statistiku – 2010. godine, godinu dana pre revolucije, Egipat je posetilo 14 miliona stranih turista koji su ovde ostavili oko 13 milijardi dolara. Ali već u prvom kvartalu 2011. godine kada je bio svrgnut predsednik Hosni Mubarak, obim međunarodnog turizma u zemlji je pao za 45%.

Turizam je 2010. godine dao Egiptu 11% unutrašnjeg bruto proizvoda. Vrlo važan procenat. Egiptu je krajnje potrebna strana valuta – zemlja je najveći uvoznik pšenice u svetu i značajnih obima goriva za izradu električne energije.

Turizam stabilizuje i socijalni život. On osigurava posao mnogobrojnoj omladini. Smanjenje zaposlenih u toj industriji nesumnjivo će se odraziti na raspoloženja stanovnika po čitavoj zemlji.

Osnovni udarac po turističkom biznisu nanet je sada severu zemlje, Kairu i Luksoru. Komapnija Tomson je promenila stanice maršruta svojih krstarenja po Sredozemnom moru u julu sa Aleksandrije i Port-Saida na Krit i Haifu u Izraelu. Mnogi brodivi koji krstare Nilom takođe stoje usidreni. Kako je rekao u intervjuu za ChristianScienceMonitorjedan od vodiča na engleskom u Luksoru, pre revolucije smo radili pet puta nedeljno... Sada nas raduje ako nešto predlože bar jednom u nekoliko meseci.

Više posla neće biti ako potencijalni turisti pročitaju da su se u mnogim selima posle konflikata konačno posvađale muslimanska i hrišćanska zajednica. Ili da se naglo povećao broj otetih ljudi u cilju dobijanja otkupa. Ili da plemena na jugu zemlje već otvoreno demonstriraju ručne bacače granata i teške mitraljeze kupljene u susednom Sudanu i Libiji.

Ovog leta u hotelima na obali Akabskog zaliva u neobičnoj tišini i prostoru uživali su građani mnogih zemalja Evrope. Ovamo se nisu uplašili da dođu Holanđani i Britanci, Poljaci i Italijani, Rusi i Ukrajinci, skandinavci i Arapi. Dobro je što se za sada ne mogu svi nabrojati.

Vadim Fersovič,