Stručnjaci o Obaminoj konferenciji za štampu: nekako je sve to „detinjasto“

Presednik SAD Barak Obama je napokon rasejao maglu koja je pala na rusko-američke odnose zbog „slučaja Snouden“. On je u petak 9. avgusta održao neplaniranu konferenciju za novinare. Glavne teze izlaganja su sledeće: Amerika uzima tajm-aut u odnosima s Rusijom kako bi ponovo osmislila probleme i izvršila „kalibraciju“ ovih odnosa; SAD su spremne da vode poslove s Rusijom. I napokon, neće biti nikakvog bojkota zimske Olimpijade u Sočiju.

Na konferenciji za štampu Obama je objasnio svoju odluku da ne otputuje na samit u Moskvu. Priznao je da će neslaganja s Rusijom biti i u buduće, ali to neće biti razog da se s njom ne vodi dijalog. Od vremena pada SSSR, rekao je američki predsednik, u odnosima s Rusijom je svako malo dolazilo do napetosti i postojala je saradnja u jednim oblastima i suparništvo u drugim. Međutim, postignut je napredak u oblasti novog SON, Rusija pruža pomoć SAD u Avganistanu.

- Mislim da je poslednja epizoda („slučaj Snouden“) samo jedna od nesuglasica koje su se pojavile. U poslednjih nekoliko meseci ih zapažamo u vezi sa Sirijom, u vezi s ljudskim pravima. Za nas ima smisla da napravimo pauzu, da osmislimo kuda ide Rusija, koji su naši glavni interesi i da izvršimo kalibraciju odnosa kako bismo učinili ono što je dobro za SAD, i nadam se, ono što je dobro i za Rusiju. Ali, treba priznati da će neke nesuglasice ostati i to nećemo moći da sakrijemo. Međutim, to je normalno.

Obama je rekao da ne smatra potrebnim da se bojkotuje zimska Olimpijada u Sočiju, na šta pozivaju čak ne toliko desničari u kongresu, koliko „lobi“ seksualnih manjina koji je nezadovoljan time što je u Rusiji usvojen zakon o zabrani propagande homoseksualizma.

- Znam da je sad pokrenuto pitanje našeg dolaska na Olimpijske igre (u Sočiju). Želim da svima bude jasno: ne mislim da treba bojkotovati Olimpijadu. Amerikanci vrlo naporno treniraju kako bi se pripremili za nju i čine sve što mogu kako bi postigli uspeh. I ako u ruskom timu nema atletičara gejeva ili lezbejki to njihovu ekipu verovatno čini slabijom.

Ovo je bila prva Obamina konferencija za novinare u toku poslednja 3 meseca. Prilično velika pauza po američkim pojmovima ako se ima u vidu da je to period koji je obilovao događajima. Uključujući i bekstvo iz SAD čoveka koji je raskrinkao globalnu špijunažu NSA Edvarda Snoudena. Bela kuća je očigledno dobro pripremila susret s novinarima. Obama je prozivao novinare poredeći ih sa spiskom i sudeći po tome što su neki pitanja čitali s papira, ona su bila usaglašena.

Obamino odustajanje od putovanja u Moskvu izgleda vrlo „detinjasto“ i šteti američko-ruskim odnosima, rekao je za „Glas Rusije“ analitičar vašingtonskog istraživačkog centra Globalist Research Center Martin Sif (Martin Sieff, Chief Global Analyst at The Globalist Research Center).

- Čak i u toku hladnog rata bilo je prebeglica s obe strane: iz SAD u SSSR i iz SSSR u SAD. Međutim, tad nijedan sovjetski lider ili američki predsednik nisu to koristili kao osnovu za otkazivanje bilo kog bilateralnog samita. Ni predsednik Obama nije to trebalo da učini. U tome lično vidim uticaj predsednikovog savetnika Suzan Rajs. To je vrlo nerazuman korak. Ne mislim da je mogao da ga preporuči državni sekretar SAD Džon Keri.

Propagandni aparat Bele kuće trenutno vrlo uporno sugeriše misao o tome da upravo SAD pokušavaju da izvedu Rusiju na put napretka, ali ona stalno nestaje u retorici hladnog rata. Ovaj refren se mogao čuti i na poslednjoj konferenciji za štampu. Obama je čak rekao da sve vreme pokušava da pomogne predsedniku Putinu da „misli unapred, a ne unazad“, ali da mu to ne polazi za rukom često. Obama ovde nije bio baš originalan: Bela kuća je navikla da uvek u kategoriju „loših postupka“ svrstava sve radnje koje ne odgovaraju američkim interesima.

Refren o hladnom ratu zvuči posebno čudno ako se ima u vidu da je upravo NSA SAD pokrenula globalno praćenje u takvim razmerama o kojima niko nije mogao ni da sanja u periodu hladnog rata. Saradnik CIA i NSA Edvard Snouden koji je dobio privremeni politički azil u Rusiji je upravo razobličio ovu nezakonitost.

Uzgred rečeno, Obama je najavio izvesne reforme u vezi s NSA, veću transparentnost i odgovornost pred zakonom. I još jednom je istakao da najtajnije nadleštvo Amerike ne špijunira državljane SAD, već se samo brine za njihovu bezbednost. Ovu idiličnu sliku je prilično pokvario londonski list „Gardijan“. On je upravo na dan konferencije za novinare objavio još jednu u seriji dokumenata vezanih za raskrinkavanje iz „Snoudenovog dosijea“. Na osnovu njih se vidi da NSA koristi rupe u zakonu koje omogućavaju špijunskoj agenciji da prisluškuje telefonske razgovore i da vrlo lako pregleda elektronsku poštu svakog Amerikanca.

Andrej Fedjašin,