Šok u Kongresu, odbačen plan od 700 milijardi dolara

Nezapamćeni dvostruki, strateški, obrt odigrao se danas u vrhovima Vašingtona, produbivši finansijsku krizu i na političkom terenu. Najveća državna intervencija na tržištu novca, deonica i drugih hartija od vrednosti odbačena je tamo gde je i nastala – u lavirintima vlasti.

Zakonodavci su, naime, odbacili plan da se sa 700 milijardi budžetskih dolara počne akcija za spasavanje američkog i svetskog finansijskog centra Volstrita. Taj projekat prethodno su lansirali lideri obeju glavnih parlamentarnih partija, Demokratske i Republikanske, unevši važne izmene u startni program šefa Bele kuće Džordža Buša, nagnavši ga da pozdravi kompromis, što su učinili i predsednički kandidati Barak Obama i Džon Mekejn, ali ni sve to nije pomoglo. Odnosom glasova 228:205 članovi Predstavničkog doma nisu prihvatili ponudu „odozgo”.

Nastao je, tako, ovde retko viđeni „domino efekat”. Posle kraha niza giganata na Volstritu, zabeležen je i „pad akcija” dva politička epicentra u vašingtonskoj Aveniji Pensilvanija – Kapitol Hila (popularni naziv za parlament) i Bele kuće. Gde je kraj lančanom posrtanju, do koga dolazi samo pet nedelja pred izbore za mesta u obe te institucije, niko ne može zasigurno da predvidi, odnosno svi mogu da nagađaju.

Amerika, u svakom slučaju, proživljava prilično traumatične dane. Podrhtavaju glavne poluge ustrojstva.

Objedinjavanje oblika vlasti sada ne ide lako kao prilikom terorističkih udara 11. septembra 2001. Bušova inicijativa propala je pre svega zbog otpora njegovih republikanaca (podržalo ju je 60 odsto demokratskih kongresmena) među kojima je čak dve trećine glasalo protiv nje.

Zbijanje redova, s prevazilaženjem stranačkih podela, pokušano je „zarad opšteg dobra”, objašnjavali su predlagači projekta, koji takođe nisu bili sasvim zadovoljni sadržajem „izbaviteljskog” spisa na 110 stranica, kome je nepoverenje iskazala i većina anketiranih građana. Ali, pitanje nije bilo šta se kome dopada, već kako da se, u svakom slučaju bolnim merama, izađe iz krize, najveće od velike depresije 1929. godine, koja preti da se i pojača i proširi i Amerikom i svetom.

Današnje zasedanje Predstavničkog doma bilo je burno i povremeno vrlo emotivno. U dušama kongresmena ukrštale su se, trenutno teško pomirljive, dugo usavršavane sistemske vodilje slobodnog tržišta, pojedinačnih izbornih interesa i potrebe da se izađe iz vanrednog loma. Većina ih je, danas, rekla „ne” – planu za ostvarenje treće pomenute kategorije, iako su upozoreni da neprihvatanje može zemlju da uvede u „dramu nesagledivih razmera”.

Oponenti programu su se pozivali na citate iz romana „Braće Karamazovi” Fjodora Dostojevskog i na drame britanskih kraljeva. Dvojica republikanaca su planu zamerili da podseća na „socijalizam” i tražili da se ubedljivije razlikuje od principa „boljševičke revolucije”.

Čule su se i druge primedbe. Među njima – „počinjen je finansijski zločin, a sada se od nas traži da nadoknadimo štetu koja je njime načinjena”. Republikanac Pol Rajan je, čini se, bio najneposredniji: „I mi svi brinemo da ne izgubimo posao, pa većina od nas želi da predlog bude usvojen, ali ne našim glasovima.” Hoće reći – podrška projektu smanjuje izborne izglede. 

Nezavisno od tih neugodnih poređenja i nagoveštaja, uoči današnjeg zasedanja kongresmena, a naročito posle njega, Volstrit je zapao u paniku. Jedan od glavnih pokazatelja na Njujorškoj berzi, Dau Džons, izgubio je blizu 777,68 poena, što je najveći dosad zabeleženi pad njegove vrednosti u jednom danu, veći od 721,56 poena registrovanih dan posle terorističkih udara pre nešto više od sedam godina. Procenti donekle teše – pad vrednosti od 6,98 odsto znatno je manji od sunovratih 20 postotaka u „crnom ponedeljku”, oktobra 1987. godine i od vremena velike depresije.

Nije izvesno, u ovim trenucima, šta sledi. Džordž Buš je izjavio da je „razočaran” ishodom glasanja, s njim saglasni kongresmeni najavljuju novu sednicu, za kojom treba da usledi izjašnjavanje u Senatu, gde su, procenjuje se, bolji izgledi za većinsku podršku…

Novoj drami prethodilo je maratonsko usaglašavanje lidera. U prvom satu današnjeg dana, pobedonosno su objavili da su se sporazumeli da sa 700 milijardi budžetskih dolara pokušaju da nađu postepeni izlaz iz finansijskog loma, nastalog olakim davanjem kredita koji su izazvali nezapamćenu krizu na pijacama nekretnina, hipoteka i doveli do slomova i hitnih prodaja niza finansijskih giganata.

Ovo je bolan potez, neprikladan principu slobode tržišta, ali neophodan da bi se izbeglo širenje krize, poručili su vođi parlamentaraca dveju glavnih partija, kada su se najzad usaglasili da podrže predlog Bele kuće, unevši u njega i više važnih promena. Dopune su date, utisak je, da bi se uznemirenom građanstvu, koje je u anketama izrazilo poprilično nepoverenje prema ovoj intervenciji, ubrizgala doza ospokojavanja u vidu garancija i nada poreskim obveznicima da će se o njihovim interesima voditi računa „što je više mogućno”. Da se, na primer, spreči ili bar uspori proces gubljenja kuća nelikvidnih građana.

„Završeno je razdoblje zlatnih padobrana (astronomskih otpremnina) kojima se s visina spasavaju veliki biznismeni Volstrita, neće više američki poreznici izbavljati bezobzirni Volstrit i to je novost u predlogu zakona”, poručila je predsedavajuća Predstavničkim domom, demokrata Nensi Pelosi.

Mehanizam projektovanog, a i dalje neusvojenog spasavanja Volstrita, zasniva se na izrazito povećanoj ulozi države, od koje se očekuje da odsad, pa bar do kraja sledeće godine, radi suprotno od onog što je činila inače, a naročito u poslednjih osam godina. Da pojača svoje regulisanje tržišta, koje je donedavno „prekomerno” prepuštala samoregulisanju.

U tom preokretu glavnu ulogu, gotovo „imperatorsku”, imao bi ministar finansija Henri Polson sa ekipom kojoj bi se pridodala znatna pojačanja. Namenjena su mu široka ovlašćenja da odluči kako će raspodeliti pomenutih 700 milijardi, kojim posrnulim firmama će otkupljivati akcije i druge hartije od vrednosti, i po kojoj ceni. Poželjno je, dodaje se, da ih dobavlja po što nižoj, a prodaje, po konsolidaciji, po što višoj ceni iz koje bi se ovajdili i deoničari i poreski obveznici i država.

Šta je realna cena utvrđivaće se dugim procesom vaganja ponude i tražnje, dobrim delom zasnovanih na stepenu poverenja prema državnoj intervenciji. Svako njegovo eventualno, docnije ispostavljeno, potcenjivanje ili precenjivanje svaliće se na nečiju grbaču. Prva kategorizacija potrajala bi nedeljama, smatra se.

Prvobitni Bušov plan parlamentarci su dopunili predlogom za ograničavanje Polsonove moći, osnivanje nadzornog odbora (u kome će biti i guverner Centralne banke, sada Ben Bernanki) koji će podnositi izveštaj Kongresu (parlamentu), uz postavljanje specijalnog generalnog inspektora. Ujedno, sredstva se ne bi dala odjednom, već u tri faze: u prvoj bi Polsonu na raspolaganju bilo 250 milijardi, još 100 bi došlo posle odobrenja šefa Bele kuće, a preostalih 350 kad ih naknadno odobre zakonodavci.

Donošenje vanrednih mera još delikatnijim čini izborna sezona. Ovaj tip krize, procenjuje se, više ide u prilog Obami, za razliku krize oko Gruzije gde je poene ubrao Mekejn.

Usaglašavanje kongresnih lidera je, prenosi „Vašington post”, bilo toliko naporno da je Polson u jednom trenutku delovao klonulo, dok su mu se oči punile suzama. Stanje je protumačio kao „veliki umor”, a hroničari slute da će mu suze registrovati bar još jednom – ako uspe, ili ako propadne (kao danas u Predstavničkom domu) projekat za čijim je kormilom.