Teheran drži svet u tonusu

Iran je još jednom uzdrmao svet svojim nuklearnim planovima. Teheran je objavio da se priprema da proizvede takozvano uranijumsko-silicidno gorivo. On je namenjeno istraživačkom reaktoru u Teheranu, izjavila je Organizacija za nuklearnu energiju Irana. Za proizvodnju goriva na objektima u Natanzi i Fordu koristi se 700 centrifuga za obogaćivanje uranijuma do 20%.

Uranijum sa sadržajem izotopa uranijum-235 manjim od 20% smatra se niskoobogaćeni. Za proizvodnju plutonijuma za oružje potreban je uranijum obogaćen u krajnjoj liniji do 90%.

Silicidno gorivo ima vrlo komplikovanu fiziku. U suštini to je smesa metala sa silikonom koja omogućava da se pojednostavi obogaćivanje uranijuma.

Neki zapadni eksperti tvrde da je Iran prešao još jednu crvenu liniju i da je došlo vreme da se na to reaguje. Ipak, po mišljenju analitičara Centra za međunarodnu bezbednost IMEMO RAN Petra Topičkanova, u pokretanju takve proizvodnje nema ničeg novog ili senzacionalnog. Ako Iran bude delovao transparentno ili pod nadzorom MAGATE, ništa strašno se neće desiti. Glavno ali u svemu što se dešava jeste rekacija Izraela koji nervozno reaguje na bilo kakva saopštenja sa iranskog „nuklearnog fronta“, dodaje Topičkanov.

- Treba obratiti pažnju na ona dejstva koja mogu da preduzmu ne SAD ili EU, oni sada nisu raspoloženi za konfrontaciju u regionu, već Izrael. Izraelski političari više puta su govorili da je Iran prešao crvenu liniju. I njegovo delovanje označava nameru da proizvede nuklearno oružje. Ako Izrael ovako interpretira ova saopštenja, on može da preduzme dejstva koja je već preduzimao u pogledu Sirije. Tačnije da nanese vojni udar (u septembru 2007. godine izraelski avioni su uništili sirijski reaktor Al-Kibar). To će dovesti do zaoštravanja regionalne napetosti.

Iran na današnji dan ima 18 000 centrifuga za obogaćivanje uranijuma. 10 hiljada njih trenutno radi, saopštio je bivši predsednik Organizacije za atomsku energiju Irana Ferejdun Abasi. Aoli skoro sve one, izuzev 700 agregata, centrifuge su stare, primitivne generacije. Z aproizvodnju visokoobogaćenog uranijuma u industrijskim razmerama potrebno je oko 30 hiljada centrifuga novog tipa.

Iran je odavno i bezuspešno pokušavao da kupi ovaj vid goriva u inostranstvu, između ostalog u Francuskoj i Rusiji. Ali iz političkih razloga to mu nije pošlo za rukom. I sada pokušava da uspostavi sopstvenu proizvodnju, objašnjava direktor ruskog Centra za energetiku i bebzednost Anton Hlopkov.

- To je jedan od vidova goriva koji se koristi u istraživačkim reaktorima. On je prilično složen za proizvodnju. U industrijskim razmerama slično gorivo sada proizvode samo dve zemlje – Francuska i Argentina. Upravo argentinsko gorivo u poslednjih 30 godina korišteno je u Iranu. Ali njegove rezerve su se približile kraju. Prerano je govoriti o tome da je Iran dostigao tehnološki nivo za proizvodnju ovog vida goriva u industrijskim razmerama.

Iza političkih manevara oko iranskog nuklearnog programa već malo ko pamti da se nuklearna energetika u zemlji pojavila uz pomoć Vašingtona u vreme vladavine šaha Mohameda Reze Pahlavija. Sredinom prošlog veka bio je osnovan Nuklearni centar Teheranskog univerziteta. Razrade u oblasti nuklearne energetike su vođene pod okriljem SAD, sa kojima je Iran 1957. godine potpisao sporazum. Prema dokumentu, Vašington se obavezao da isporuči Iranu nuklearne uređaje, opremu i da pripremi stručnjake. Danas je Vašington glavni kritičar nuklearnih planova Irana.

Andrej Fedjašin,