G-20: državni dug smanjivati ne sme se uvećavati

Pitanje državnih dugova ostaje jedno od najaktuelnijih, izaziva akutna neslaganja među zemljama liderima G-20 i biće jedno od glavnih na narednom sasanku Velike dvadesetorice koji će proteći 5. i 6. septembra 2013. u Sankt-Peterburgu.

Već po treći put evropljani pokreću program antirkizne pomoći Grčkoj. Mada Grčka je upečatljivi, ali ne jedini primer večitih dužnika. Od 1940. godine SAD su podizale dužnički prag skoro sto puta, i 2011. godine njihov dug je premašio sto odsto unutrašnjeg bruto proizvoda. Samo za vreme Obaminog mandata prag je podizan već šest puta, jednom reči, prethodni predsednici nisu pribegavali toj meri više od 10 puta, izuzev Regana koji je za 7 godina uvećavao dužnički prag 18 puta.

Ipak prvog marta tekuće godine Obama je rešio da pribegne drugom načinu izlaska iz krize – štednji. Njegovom odlukom do 2021. godine Amerika će morati da uštedi 1,2 triliona dolara, od njih 85 milijardi do kraja ove godine, na učiteljima, vojnicima, invalidima, policajcima i biznismenima. Pri tome Amerikanci vešto koriste finansijske probleme u svojim interesima. Neophodnost štednje je postala jedan od argumenata da se povuku trupe iz Avganistana i Iraka i da se odbije sponzorisanje Mursija, ističu stručnjaci.

Štedeti a ne naduvavati budžet zajmovima, stalno poziva i Nemačka i niz drugih zemalja. Ali programe štednje koji često liče na šok terapiju, dužnici dočekuju krajnje negativno. Zato Evropa po navici priprema Grčkoj novi kredit od preko 50 milijardi evra, i rešava da pruži zemlji još više vremena za njegovu isplatu.

Dok u Rusiji državni dug iznosi nešto više od 10% unutrašnjeg bruto proizvoda, u samoj Nemačkoj i zemaljama kao što su Francuska i Velika Britanija već iznosi oko 90%. Ali to se ne može porediti sa Japanom, gde zaduženosti iznosi 200%.

Autor knjige Uzroci dužničkih kriza, docent katedre za ekonomiju Univerziteta u Mastrihtu Tomas Cizmer u ekskluzivnom intervjuu za Glas Rusije istakao je da se političari nikada nisu ozbiljno odnosili prema toj temi.

- Mislim da su prošlog puta političari dali previše nepromišljenih obećanja. Oni žele da reše problem brzo, ali tako ne može. Prvo treba izaći na kraj sa deficitom budžeta ili prodati državnu svojinu, kako bi se dobijeni novac iskoristio za smanjivanje državnog duga.

Sada, istina, političari više neće nepromišljeno potpisivati zahteve koji im se podnose. U okviru samita G-20 zemljama će biti ponuđeno da utvrđuju sopstvene ciljne orijentire za isplatu dugova.

Moguće zahvaljujući tome, kao i uspostavljanju jedinstvene granice smanjenja duga na nivou od 90% unutrašnjeg bruto proizvoda, o čemu će se takođe govoriti na samitu, zemlje ne samo da mogu da zbace breme neispunjenih obećanja, već i da odgovornije priđu revidiranju svojih ekonomskih strategija.

Kira Lilinjina, Anastasija Lebedeva,