Seljačka buna u Srbiji protiv monopolista koji određuju cene

Srbski poljoprivrednici su izašli sa stotinama svojih traktora na glavne saobraćajnice i time već nekoliko dana zaredom izražavaju svoje nezadovoljstvo ponuđenim otkupnim cenama pšenice, kukuruza, soje i suncokreta. Policija u opremi za razbijanje demonstracija ih je sprečila da dođu ispred sedišta Vlade u Beogradu, a ukoliko ona i dalje nastavi da ignoriše njihove zahteve, ratari su odlučni da nastave proteste.

Naime, očajni poljoprivredni proizvođači su sa 200 traktora blokirali ulaze u Fabriku ulja «Dijamant», a sa isto toliko traktora su zaustavili saobraćaj u centru Vršca. Isto se desilo i ispred Fabrike ulja «Banat» u Novoj Crnji, kao i u Subotici, gde su zbog niskih otkupnih cena organizovali protestnu vožnju oko preduzeća «Fidelinka», a desetine traktora je blokiralo ulaz i u Fabriku «Sojaprotein» u Bečeju, te u pančevačku luku na Dunavu.

Šta je dakle izazvalo teliki bes i gnev više stotina ratara, koji je eskalirao do te mere da su ostavili svoje svakodnevne poslove na seoskim gazdinstvima, da bi seli u svoje traktore i blokirali mnoge fabrike i puteve?

Kako su sami formulisali u zahtevima koje su ostavili na pisarnici Vlade Srbije, oni na prvom mestu žele da ih prime na razgovor premijer i potpredsednik Vlade, da im se požale na kartele koji dogovaraju otkupne cene i na monopole koji postoje na tržištu.

Međitim, zasad su umesto pregovarača iz Vlade videli jedino mnogobrojne pripadnike policije, koji su prekjuče zaustavili kretanje njihove mehanizacije na području grada Pančeva. Pa ipak, poljoprivrednici najavljuju višečasovnu blokadu puta od Pančeva do Beograda ako ih, kao do sada, niko iz Vlade Srbije ne primi na razgovor i odlučno tvrde da poljoprivrednici neće odustati od protesta sve dok njihovi zahtevi ne budu ispunjeni, zato što kažu da im «ne preostaje ništa drugo, nego da u traktorskim prikolicama provozaju svoje probleme, umesto žita, suncokreta i kukuruza», te naglašavaju «da ovako više ne može», i da vlasti moraju da ih ozbiljno shvate. Ukoliko se to ipak ne desi, a Vlada ih i dalje bude ignorisala, ogorčeni poljoprivrednici tvrde da će morati da krenu prema Beogradu i da tako na još radikalniji način pokažu nezadovoljstvo niskim otkupnim cenama i lošom agrarnom politikom države.

A da to nije samo subjektivna ocena ratara, govore i izjave stručnjaka, poput predsednika Odbora Skupštine Srbije za poljoprivredu, koji je izjavio da su poljoprivrednici u pravu u svojim zahtevima, jer je po njemu «Vlada u oblasti poljoprivrede postigla loše rezultate koji su jednaki nuli», i još je dodao da su aktuelni protesti poljoprivrednika posledica upravo takvog nemara, jer cenovna neravnoteža na tržištu poljoprivrednih proizvoda i hrane nedvosmisleno dokazuje postojanje kartela i monopola u Srbiji. I drugi stručnjaci su izneli slično mišljenje, kao na primer predsednik Društva agroekonomista Srbije, koji je izjavio da je «najveći problem agrara u Srbiji to što su porodična poljoprivredna gazdinstva prepuštena sama sebi, dok je istovremeno zadružni sistem, koji je nekada štitio njihove interese, potpuno uništen».

Prema tome, ako su ugroženi vitalni interesi srbskih seljaka, a njihov opstanak doveden u pitanje, jer otkupne cene koje su formirane pod uticajem kartela i monopolista ne pokrivaju čak ni uloženi novac i niže su nego u drugim zemljama u okruženju, onda je pitanje kakva je budućnost poljoprivrede u Srbiji, koja je uvek označavana kao razvojna šansa za domaću ekonomiju.

A pogotovo je zabrinjavajuće što nezadovoljni ratari, kako sami ističu - za sada nisu nigde naišli na «partnere za razgovor», već se umesto toga na suzbijanje njihovog nezadovoljstva isturaju specijalne snage policije, a kao jedini odgovor na njihove probleme se isključivo ponavlja tvrdnja da tržište samo reguliše otkupne cene. Međutim, da srpske poljoprivrednike zadovoljava takav odgovor, već odavno bi ugasili svoje traktore.

Ratko Paić,