Sukob u Siriji: pogled iz centra događaja

Očevidac događaja u Siriji, italijanski novinar Đan Mikalesin (Gian Micalessin) je u intervjuu za „Glas Rusije“ govorio o događajima u hrišćanskom naselju Malula.

Ovih dana se mnogo govori o tome da su sirijski teroristi osvojili selo Malula. Kakva je tamo situacija?

- Sve je prilično tužno pošto su selo napustili predstavnici hrišćanskih zajednica. A to je najstarije hrišćansko naselje u kojem se govorilo na aramejskom, na Hristovom jeziku. U subotu je vojska bezuspešno pokušala da izvede operaciju oslobađanja. Bio sam tamo. Tenkovi i vojnici su ušli u zoru, ali nisu mogli da prodru u dubinu, pošto su na njih otvorili vatru teroristi iz „Al Kaide“, koji su pozicije zauzeli gore, na stenama. Tenkovi su počeli da šlajfuju pošto su na planinsku stazu izlili naftu. Napredovanje je osujećeno. A onda su teroristi sišli u selo i obračunali se – zbog pomaganja vladi ubijeno je troje hrišćana.

Zašto su sirijski hrišćani toliko zabrinuti zbog moguće američke intervencije?

- Hrišćani ne shvataju razloge za američku intervenciju. Jer, ako padne sirijska vlada vrlo je moguće da će glavni grad i veliki deo teritorije dospeti pod kontrolu opozicije u kojoj deluje „Al Kaida“ – glavni neprijatelj hrišćana. „Žao mi je zbog evropskih hrišćana i vlada koji ne shvataju da će posle nas doći po njih.“ To su reči jednog sveštenika iz Malule.

Kako ocenjujete predlog ministra inostranih poslova RF Sergeja Lavrova o uspostavljanju međunarodne kontrole nad hemijskim oružjem sirijske vlade?

- Smatram da je to odličan predlog koji je dat u pravom trenutku. Obama je svojevremeno izjavio da je Putin kao političar nedostojan da razgovara sa zapadnim demokratama. I evo sad je Putin, za razliku od ovog dobitnika Nobelove nagrade za mir, pokazao da jedini može da učini realan korak u pravcu mira.

Da li ste imali prilike da razgovarate s pobunjenciima? Vrlo često se koristi upravo ovaj termin – „pobunjenici“, a da se nikad ne precizira ko su oni zapravo.

- Pobunjenici su svet sastavljen od različitih elemenata s negativnom evolucijom. U prvo vreme su u njega ulazili mnogi hrišćani i građani. Svi oni se nisu toliko bunili, koliko su protestovali – išli su na manifestacije, verovali su u demokratske promene režima. Međutim, u izvesnom trenutku su shvatili da je mirna revolucija nerealna i među učesnicima u mitinzima se pojavilo oružje. Redovi nezadovoljnih su se podelili: neki su se povukli, a neki su nastavili radikalnu borbu. Tada se ispostavilo da se iza parola o demokratiji i slobodi krije fanatizam naoružanih grupacija islamista koji se oslanjaju na vojnu i finansijsku pomoć Saudovske Arabije i Katara. Deo bivših učesnika u manifestacijama se povukao još više kad je shvatio da ove islamističke grupacije pripadaju međunarodnoj organizaciji „Džihad“ i da su došli iz Čečenije, Iraka, Avganistana i iz niza vojnih žarišta fundamentalizma. Onda su pristalice demokratije bile prinuđene da se ujedine s vladom birajući najmanje zlo u ovom žestokom sukobu.

Novinar lista „La Stampa“ (LaStampa) koi je nedavno oslobođen iz ruku terorista, Domeniko Kiriko (DomenicoQuirico) rekao je da je Sirija zemlja u kojoj je pobedilo zlo. Da li se slažete?

- Nesumnjivo, on je doživeo ličnu tragediju i sreo se sa zlom licem u lice. Ali nije cela Sirija – samo zlo. To je zemlja velikog humanizma čiji vas narod čak i u ovim teškim trenucima prima dobronamerno. I ne treba mešati ono što je ubačeno u Siriju s njenim narodom koji pati i neželi da ima ništ zajedničko s ovim zlom.

Luka Di Trani, Andrej Smitnov,