Mađarska ekonomija obara rekorde za inat EU

Inflacija u Mađarskoj je postigla rekordno niski nivo u periodu od juna 1974. godine..Čak su eksperti bili iznenađeni podacima objavljenim od strane nacionalnog statističkog zavoda Mađarske. U avgustu nivo inflacije u zemlji je iznosio 1,3 odsto, preračunavajući za poslednjih 12 meseci.

Još u julu je taj podatak iznosio 1,8 odsto, te su analitičari očekivali njegovo smanjenje maksimalno na 1,7 odsto. Međutim, registrovan je rekord, koji nas vraća u daleku 1974. godinu – eposi procvata socijalističkog sistema i SEV-a. Upravo tada, u junu je inflacija u Mađarskoj poslednji put bila još manja.

Zar su antikrizni programi Evropske centralne banke i MMF najzad demonstrirali svoju apsolutnu efikasnost – bar u jednoj zemlji? Nažalost, činovnici u Briselu, njihovi recepti stroge budžetske discipline i napori nadzornih funkcija ECB nemaju s tim veze. Inflacija se povukla ne pred Briselom, već zborg antikriznih mera mađarske vlade.

Moguće je na različite načine tretirati političke težnje harizmatičnog premijera Mađarske Viktora Orbana, međutim, ne može da mu se oduzme ekonomska odlučno st i doslednost. Usmerivši se na nacionalno-orijentisane i socijalno-ekonomske reforme, on ih realizuje, ne obazirući se na povike iz Brisela. Između ostalog, u okviru opštenacionalnih i antikriznih mera vlade je od januara ove godine direktivno smanjila za 10 odsto cene gasa, struje i grejanja – obavezujući odgovarajuće «upravne kompanije» da samostalno pokriju troškove.

U EU su počeli da govore o potkopavanju principa tržišne ekonomije, neispunjavanju antikriznih preporuka Evrokomisije i populizmu – međutim, vlada Orbana je za uzvrat obećala da će ponoviti takvu meru 1. novembra ove godine. Što se tiče ekonomskih pokazatelja Mađarske, čak zvanična agencija EU Eurostat bila je primorana da konstatuje da je zemlja izašla iz recesije, vlada uspeva da drži budžetski deficit u okviru 3 odsto bruto-domaćeg proizvoda, što inače traži EU, dok se krajem ove godine očekuje obnavljanje stabilnog ekonomskog rasta. Komentar profesora ruske Finansijske akademije Borisa Rubcova.

- Današnji događaji inače ističu da je u nekim slučajima evropske zemlje zaista bolje da očuvaju nezavisnost svoje novčano-kreditne politike. To se više isplati. Međutim, u svakom konkretnom slučaju, svakako, potrebno je proceniti situaciju u svojoj zemlji. Niz istočnoevropskih zemalja (među njima i Mađarska) u ovoj fazi ne želi da uđe u evrozonu. To je njihov objektivni stav.

Mađarsko ekonomsko čudo, o kojem već govore neki eksperti – može da natera EU i druge institute da revidiraju svoje globalne koncepcije, između ostalih, u vezi sa mestom i ulogom čitave Istočne Evrope.

Zapad preživljava krizu i deficit liderstva, on traži odgovore na niz novih izazova – tako kaže o situaciji danas u Evropi i u čitavom svetu američko izdanje The American Interest. Nije ni čudo kada neke evropske zemlje pokušavaju da reše probleme na osnovi sopstvenih predstava i koncepcija. Izgleda da je Mađarska postala prva lasta na tom putu.

Petar Iskenderov,