Nemci biraju budućnost Evrope

Parlamentarni izbori u Nemačkoj od velikog su značaja za stanovništvo Starog sveta. Od njihovih rezultata zavisi, da li će biti revidovani postojeći antikrizni programi Evropske unije. Ceh je sudbina evrozone i celog projekta evropske integracije. Za mesta u Bundestagu, koji se formira na 4 godine, vode borbu šest osnovnih partija. Tokom glasanja biće izabrano 598 članova donjeg doma parlamenta. Očigledan favorit predizborne trke u SRN je današnji kancelar Angela Merkel. Istina, ima šansi da će na čelu novoformirane nemačke vlade biti socijaldemokrata, bivši ministar finansija Per Štajnbrik.

Budućnost Evrope je u rukama Nemaca. Od ishoda izbora u Bundestag zavisi dalji razvoj kako SRN, tako i cele Evropske unije. U stanju isčekivanja nalaze se Portugal, Grčka i Irska, kojima je potrebna naredna finansijska pomoć.

Ispitivanja javnog mnjenja, koja su vršena uoči izbora, predviđaju pobedu koalicije na čelu koje se nalazi Angela Merkel. Današnji kancelar Nemačke može biti na čelu vlade po treći put. Njene pozicije su jake kako u zemlji, tako i van nje. Ona daje osnovni ton u Evropskoj uniji prilikom rešavanja ekonomskih problema.

Merkel obećava smanjenje državnog duga i odustajanje od povećanja poreza.

Ukoliko je verovati anketama, partija CDU (Hrišćansko-demokratska unija Nemačke) može dobiti 38% glasova. Istina nema sigurnosti da će današnja koalicija ostati u nepromenjenom izgledu. Saveznik hrišćanskih demokrata, Stranka slobodnih demokrata možda neće uspeti da pređe cenzus od 5%. Komentariše profesor katedre političke sociologije Slobodnog univerziteta Berlina Nilz Diderih.

- Mislim, da ukoliko slobodni demokrati ne uspeju da uđu u Bundestag, onda će CDU biti teško. U tom slučaju oni će morati da potraže partnera za formiranje koalicije.

Tradicionalni osnovni konkurenti CDU su socijaldemokrati Nemačke na čelu sa Per Štajnbrikom. Njima prognoziraju 27% glasova. Ranije su Merkel i Štajnbrik radili u tandemu, - do 2009. godine današnji predsednik SPD je bio ministar finansija. Danas je on najveći kritičar Angele Merkel, iako su u celini njegovi pogledi slični politici, koju vodu današnji kancelar. Štajnbrik optužuje Merkel u jednostranom i nedovoljnom učešću Nemačke u spašavanju problematičnih privreda. On se zalaže za pomoć evrozoni, čak ukoliko će Nemci morati stegnu kajš. Za razliku od Štajnbrika, Merkel se trudi da ne preuzima na sebe obaveze, koje bi prevazilazile mogućnosti Berlina.

Vođe CDU i SPD mogu da se udruže sa zelenima i Levicom, kojima sociolozi obećavaju po 9% glasova. Takođe na mesta u Bundestagu pretenduju još 29 ne toliko mnogobrojnih partija. 9 od njih učestvuju po prvi put na federalnom nivou. Među novajlijama je Partija protiv glasanja ili partija nemačkih evroskeptičara «Alternativa za Nemačku». Ove zadnje, u Bundestagu ne bi želeli da vide ni pristalice Merkelove, niti opozicija. Evroskeptičari se zalažu za najskoriji izlazak Nemačke iz Evrozone, odbacivanje evro i vraćanje marke. Oni su protiv pružanja bilo kakve pomoći problematičnim zemljama za račun nemačkih poreskih obveznika. Ukoliko oni uspeju da uđu u Bundestag, onda se neće moći izbeći formiranje «velike koalicije» partija Merkel i Štajnbrika. U ovom slučaju, strane će morati da traže kompromise po svakom pitanju, ujedno i po pitanju daljeg učešća Nemačke u spašavanju evropskih privreda. Ne treba očekivati globalne promene kursa, ali su nesuglasice neminovne, iznosi mišljenje rukovodilac Centra nemačkih istraživanja Instituta Evrope Vladislav Belov.

- Nemačka je jedna od država, koje stavljaju veoma oštre zahteve prema zemljama u krizi. Sa druge strane, upravo Nemačka uzima na sebe velike obaveze u vezi osiguranja od rizika, koji mogu da nastanu u evrozoni. Ovde posebnih promena neće biti. Berlin će i dalje biti na oštrim pozicijama, čak uprkos tome, što će potencijalni članovi vladajuće koalicije biti protiv nastavka takvog kursa.

Nove partije imaju šanse po prvi put u svojoj istoriji ne samo da uđu u Bundestag, nego i da obiđu u izbornoj trci niz partijsko-političkih veterana. One aktivno koriste u svojoj agitaciji zaista oštra i bolna, za znatan deo nemačkog društva pitanja. A to su, učešće nemačke vojske u vojnih operacijama van zemlje (pre svega u Avganistanu), oštru socijalnu politiku vlasti u oblasti penzijskog zakonodavstva, problemi migracije.

Van Nemačke, najviše se o rezultatima izbora brine Grčka. Atina očekuje narednu tranšu od evrozone, a takođe se nada na „opraštanje“ duga. Angela Merkel je izjavila, da Berlin neće prihvatiti otpisivanje grčkih dugova'. Međutim, ukoliko opozicija uspe da dobije većinu u Bundestagu, ukoliko se, na primer, udruži sa partijom „zelenih“, onda će stav po ovom pitanju morati biti revidovan.

Ksenija Meljnikova,