Azarbejdžanski gas će proći pored Istočne Evrope

Široko reklamirani azarbejdžanski gasni projekat Šah-Deniz neće bitno uticati na tržište Istočne Evrope i na dominanti položaj Gasproma u Starom Svetu, smatraju zapadni eksperti. Neki ruski stručnjaci su uvereni da je projekat u svom aktualnom obliku apsurdan.

Kartel za razradu nalazišta Šah-Deniz objavio je uslove sporazuma za isporuke gasa u Evropu. Plavo gorivo će krenuti Transjadranskim gasovodom u Grčku, Bugarsku, Albaniju i Italiju. Planirani godišnji obim isporuka iznosi deset kubnih metara, početak isporuka je zacrtan za 2019. godinu. Prvo je azarbejdžanski gas trebalo da krene gasovodom Nabukom, pomoću njega Brisel je računao da smanji energetsku zavisnost Centralne i Istočne Evrope od Rusije. Ali kada je postalo jasno da gasa nema dovoljno za novi cevovod, ključni faktori su počeli da napuštaju projekat. Početkom leta od Nabuka su odustali i razrađivači Šah-Denisa. Zapadni eksperti su razočarani. Francuski analitičar Sosiete Ženeral Tjeri Bros sa stranica Fajnenšl Tajmsa tvrdi da je gas koji ideo Transjadranskom magistralom izgubljen za Istočnu Evropu. A to znači da je region i dalje vezan za Rusiju. Situaciju komentariše generalni direktor Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Konstantin Simonov.

- Prvobitni ciljevi su odavno zaboravljeni. Zaista, postojala je ideja da se izvedu dodatni obimi gasa na tržište Istočne Evrope. Sve vreme se govorilo da upravo Istočna Evropa maksimalno zavisi od Rusije. Za neke zemlje zavisnost od Rusije dostiže sto odsto. Ali EU nije učinila ništa da spoji Istočnu Evropu gasovodima.

Zato Rusija, nudeći svoj gas, stvara dodatnu infrastrukturu za transport gasa. Severni tok, na primer, preko sistema gasovoda povezan je sa Ističnom Evropom. Južni tok će otići u Bugarsku i na Balkan.

Pri tome projekat Šah-Deniz ne može da pokoleba položaj Gasproma u Starom Svetu, da izvrši osetni uticaj na raspored snaga na gasnom tržištu EU ili na politiku cena, uveren je rektor Instituta za nacionalnu energetiku Sergej Pravosudov.

- Potrošnja u Evropi prošle godine je iznosila 450 milijardi kubnih metara. U datom slučaju reč je o 10 milijardi kubnih metara. To je mali obim. Ovo je dobar deo za one zemlje kuda će gas stizati – u Bugarsku, Grčku, Italiju. To će biti dobra potpora ovim zemljama. U celini za Evropu to je smešan obim.

Neki eksperti smatraju Transjadranski projekat slabim sa komercijalne tačne gledišta. Na današnji dan Italija je jedno od najkonkuretnijih tržišta. Ovamo idu gasovodi iz Severne Afrike i Rusije, postoji terminal za prijem komprimovanog gasa iz Katara. Istina, poslednje godine priliv goriva sa Bliskog Istoka i sa Crnog kontinenta se smanjio. Katar i Alžir su se orijentisali na Aziju, gde je zabeležen nagli skok cena. Ali formirani deficit je bio brzo popunjen na račun Rusije. Između ostalog azarbejdžanski proizvođači gasa nikako ne bi mogli da iskoriste situaciju, pošto je do pokretanja projekta Šah-Deniz ostalo najmanje 6 godina.

Vlad Grinkevič,