Ekolozi i političari se sastaju na polarnom krugu

Pod arktičkim ledovima nalaze se ogromne rezerve gasa i nafte. Ipak njihova eksploatacija je povezana sa isto toliko kolosalnim rizicima za životnu sredinu. Ovom i drugim problemima ekološke bezbednosti regiona biće posvećen Treći međunarodni forum Arktik – teritorija dijaloga, koji će proteći 24. i 25. septembra u Salehardu, glavnom gradu Jamalo-Neneckog autonomnog okruga.

Salehard je prestonica najvećeg regiona za eksploataciju gasa – jedini grad koji se nalazi na polarnom krugu. Upravo zato je bio odabran za održavanje Trećeg međunarodnog foruma Arktik – teritorija dijaloga. Ovamo će doći politički poslenici i eksperti iz arktičkih zemalja. Između ostalog očekuje se da će u forumu učestvovati predsednik Islanda Oulavjur Ragnar Grimson, predsednik Finske Sauli Nijnistjo i ruski lider Vladimir Putin.

Lajtmotiv foruma će biti pitanja zaštite životne sredine. Između ostalog problem ekološke bezbednosti prilikom razvoja regiona, klimatske promene, pravno regulisanje ekoloških pitanja, kao i zadaci očuvanja životne sredine za lokalno stanovništvo. O tome je za Glas Rusije govorio jedan od učesnika foruma, šef laboratorije prongoziranja kvaliteta životne sredine i zdravlja stanovništva Instituta za privredno prognoziranje Boris Revič.

- To je već treći forum koji će proteći u Rusiji. To je ogorman međunarodni forum, gde dolaze predstavnici svih arktičkih zemalja. I prvi put tema foruma postaje zdravlje stanovništva Arktika i ekološka bezbednost. Smatram da je to odlično što osim raznih ekonomskih problema, tehnoloških, geografskih, socijalnih i drugih, razmatraju se problemi koji imaju neposredne veze sa stanovništvom Arktika.

Međutim u perspktivi ekoloških problema u regionu može da postane više. Prema nekim ocenama, pod arktičkim ledovima se nalazi do 30% svih neosvojenih gasnih i 13% naftnih nalazišta. Ipak eksploatacija nafte i gasa na Arktiku je praćena povećanim ekološkim rizikom. Komentariše izvršni direktor Ruskog geografskog društva Genadij Olejnik.

- Ispunjenje zadataka zavisi od toga šta čovek na Arktiku želi da postigne. Ako on sada planira da ide tamo da vadi naftu i gas, to će biti sasvim neobičan zadatak. Zato što su se ljudi naučili da na kopnu vade naftu i gas, na otvorenoj vodi takođe. A pod ledovima, to je sasvim ozbiljan zadatak. U tehničkom pogledu, u ekološkom, u svakom drugom.

Globalno zagrevanje unosi promene u život regiona: kopneni put duž arktičke obale postaje dostupan sve više dana u godini. Verovatno već narednih decenija Severni Ledeni okean na leto će početi potpuno da se oslobađa od leda. Razume se, to će dovesti do promena u transportnoj logistici. Kao primer: brod koji plovi iz Murmanska u Iokogamu preko Sueckog kanala treba da pređe 12840 nautičkih milja. Krenuvši Severnim pomorskim putem on će skratiti svoj put na 7070 nautičkih milja. Razume se, uz ostale jednake uslove biraće se kraća maršruta. Pripreme za predstojeće izmene takve vrste treba započeti već danas, smatra Boris REvič.

- Takvi gigantski forumi vrlo su važni kako bi predstavnici vlasti koji se okupe tamo shvatali koliko je to važan problem. I tada će mnogo lakše biti da se organizuju različiti radovi i dobije finansiranje.

Međunarodni arktički forum se održava od 2010. godine. Prvi put učesnici ove diskusione platforme su se sastali u Moskvi. Naredni sastanak je održan 2011. u Arhangelsku. Osnivač foruma je Rusko geografsko društvo.

Artjom Kobzev,