Sreća u nasledstvo

Dobra vest: sreća u braku postoji! Američki naučnici proučili su faktore od kojih zavisi osećaj radosti i zadovoljstva životom. Rezultat je premašio sva očekivanja: 50% sreće direktno zavisi od rođačkih veza.

„Sve srećne porodice srećne su jednako, svaka nesrećna porodica nesrećna je na svoj način“. Misao ruskog klasika Lava Tostoja, posle više od jednog veka, prevaziđano je. Ispostavilo se da nivo sreće i njegova frekvencija direktno zavise od rođačkih veza. Kako bi dokazali ovu teoriju, američki naučnici su morali da prate sudbinu preko 150 bračnih parova tokom četvrt veka. Oni su došli do zaključka; osnova srećnog ili nesrećnog braka je ipak genetička. Drugim rečima, zadovoljstvo brakom je nasledno. I zavisi od gena pod nazivom 5-NTT koji upravlja nivoom serotonina, hormona sreće, kako ga nekad nazivaju. Ispostavlja se da serotonin utiče na emocionalnu reakciju čoveka na pojedine događaje u porodičnom životu. I na odnose bračnih drugova.

Takozvani gen sreće ima dve varijacije: dugu i kratku. Vlasnici kratkih su najemocionalniji. I najnesrećniji u braku. Zato što vrlo burno reaguju na neprijatnosti koje se dešavaju – često se ljute, prave skandale. Mada se iskreno i raduju nečem dobrom.

A oni bračni drugovi koji su imali dug gen retko su uključivali emocije i skoro ih nisu uzimali u obzir kada su formirali svoje odnose prema porodičnom životu. Tačnije bili su zadovoljni brakom. Ispada da se porodična sreća, bar na nivou osećanja – predaje s kolena na koleno. Znači, ako se utvrdi tačno koliko su bili srećni roditelji, može se prognozirati i sopstvena sreća u braku. Pod uslovom razumnog izbora partnera.

U tačnost tvrđenja američkih kolega nije sasvim sigurna Margarita Anšina, potpredsednik ruske asocijacije za reprodukciju čoveka, generalni direktor centra za reprodukciju i genetiku FertiMed.

- To što se tiče genetske predaje sposobnosti da se oseti sreća, da tako kažemo, plašim se da je to neka sumnjiva stvar koja je pronađena od strane istraživača pod znakom navoda, zato što se serotonin proizvodi apsolutno kod svih ljudi. U nekim slučajevima je to štetno. Ima mnogo preparata koji su antagonisti serotonina i zato ih primenjuju vrlo retko. Prvi put čujem da se hormonom sreće naziva serotonin. Obično su hormoni sreće enorfini. Oni skaču kad čovek oseća zadovoljstvo.

Tačnije sunčanje, slatkiši, sport, smeh – sve to doprinosi da se u krv izbacuje endorfin, hormon koji popravlja raspoloženje i daje osećaj euforije. Ipak, ma kako da se hormon sreće zove, zanimljiva je druga činjenica: može i se biti srećan bez obzira na naslednost. Na ovo pitanje odgovara psiholog i psihoterapeut Aleksej Borisov.

- Da, može! Naravno, postoji pojam kao što je porodična istorija i ponavljanje ovih porodičnih situacija u svom životu. Ako su roditelji bili nesrećni, oni to kao vruću pitu prenose svojoj deci. Ali može se biti srećan bez obzira na to. Sve zavisi od čoveka, od njegovih želja, pobuda, od psihoterapije na kraju krajeva. Čovek koji ide kod psihijatra i rasčisti sa sobom, menja se i postaje srećniji.

Ako niste imali sreće i niste nasledili pozitivnu ličnost, ne sekirajte se. Naučnici iz čitavog sveta su jednoglasni da su aktivni, dobronamerni, uravnoteženi i radni ljudi mnogo srećniji. U svakom slučaju sreća se ne može kupiti, mada se može ostaviti u rezrvi za teška vremena. Tako da, ne odustajte od novih utisaka, emocija i ne dozvoljavajte duši da bude lenja, jer sreća je svakodnevni rad, posebno u pogledu porodičnog života.

Kurjanov Ljubova,