U SAD deluju kvote na hapšenje ilegalaca

Ministarstvo unutrašnjih poslova SAD je postiglo svojevrsni rekord: tokom 5 godina je uhapsilo neobičan broj migranata. Doduše, često su hapšenja bila bez dovoljnih osnova. Međutim, pripadnici ministarstva ne mogu da odustanu od takve prakse, jer direktiva kongresa traži od njih određeni broj hapšenja.

O toj slabo poznatoj direktivi je napisao list Washington Post. Ispalo je da taj program deluje u SAD-u od 2006. godine. Tada su zakonodavci odlučili da migraciona policija slabo izvršava svoje obaveze. Radi njenog stimulisanja kongresmeni su odlučili da bi dnevno bio uhapšen određeni broj ilegalaca. Od tog vremena je kvota povećana, danas istovremeno iza rešetaka mora da se nađe 34 hiljade migranata. Komentar potpredsednika Centra strateških komunikacija Dmitrija Abzalova.

- Ustvari je to jedna od inicijativa, koju su svojevremeno razvijali republikanci. Oni, kao što se zna, istupaju za stroga ograničenja migracionih tokova. Svojevremeno je Džorđ Buš-mlađi, prethodni predsednik SAD, inicirao strože migraciono zakonodavstvo, između ostalog, po pitanju deportacije i raseljavanja stranih državljana.

Osnovni tok ilegalnih migranata u SAD stiže iz Meksika. Međutim, poslednjih godina se on smanjio. Uzimajući u obzir da kvote za hapšenje ilegalaca se povećavaju, migraciona policija mora da se snalazi da bi ispunila program. Naprimer, u izolaciji za ilegalce se šalju stranci, koji su izvršili neznatne prekršaje na teritoriji SAD, a koji se tamo nalaze na zakonitoj osnovi. Sudovi donose odluke da ih puste i dozvole da ostanu u SAD-u. Međutim, pre iznošenja presude oni moraju da ostanu izvesno vreme u izolaciji. Pri tome se za hapšenja i deportaciju ilegalaca iz budžeta godišnje izdvaja 2 milijarde 800 miliona dolara. Ministarstvo unutrašnje bezbednosti SAD je planiralo smanjenje tih troškova putem smanjenja kvote hapšenja na 31 hiljadu 800 ljudi. Međutim, republikanci su odbili te inicijative. Komentar politikologa Alekseja Černjajeva.

- Svi projekti borbe protiv migranata brane pre svega republikanci, osnovni oponenti Obame. Oni imaju manju frakciju na čelu sa senatorom Makkejnom, koja istupa za mnogo liberalniji prilaz migrantima. Međutim, Republikanska stranka, koja danas kontroliše parlament, odlučni je protitvnik migranata. Ona istupa za izgradnju zloslutnog zida između SAD i Meksika, koji bi zatvorio granicu između država.

Sama mesta izolacije za ilegalce slabo podsećaju na obične zatvore. Sobe se u njima ne zaključavaju, u njima ima domaćinska tehnika, uključujući klima-uređaje, moderne televizore, mikrotalasne peći. Na teritoriji izolacije ima terena za fudbal i odbojku, biblioteka i kompjuterska sala. Uhapšeni mogu da posećuju obrazovne tečaje. Nije ni čudo što održavanje jednog čoveka u takvom centru košta državu 150 dolara dnevno. Privatne kompanije, koje servisiraju ove komplekse, već su zaradile stotine miliona dolara. Međutim, prema rečima Džulije Majers Vud, koja je bila щef Imigraciono-carinske policije SAD u vreme predsedništva Buša-mlađeg, ako je ranije kvota hapšenja ilegalaca bila opravdana, današnji program je potpuno lišen smisla.

Artem Kobzev,