«Sveti Juda» isprobao čvrstinu Evrope

Retki po snazi uragan zadesio je zemlje Zapadne i Severne Evrope. Najmanje 15 ljudi u različitim zemljama, uključujući jednog Rusa, postali su žrtve elementarne nepogode. U Engleskoj, koja je prva osetila napad uragana, nazvali su ga «Sveti Juda» – 28. oktobra se svetkuje taj apostol. Brzina vetra unutar uragana, koji je nastao nad Atlantskim okeanom, i stigao do Urala, dostizala je 44 metra u sekundi. Vetar je prevrtao autobuse, rušio zidove, građevinske dizalice, reklamne konstrukcije. Može li se govoriti o rastu broja takvih opasnih pojava u Evropi?

Ostavivši za sobom žrtve u francuskoj Bretanji i Normandiji (tamo je poginuo jedan čovek), u Londonu i Istočnom Saseksu (tamo je poginulo 4 čoveka), Danskoj (jedan poginuli), uragan je preko jugo-zapadne obale Švedske, Letonije, Litvanije i Estonije stigao u ruski Sankt-Peterburg, gde je izazvao podizanje vodostaja u reci Nevi, poremetio snadevanje strujom. On je obuhvatio takođe Pskovsku, Novgorodsku, Tversku oblast i Kareliju.

Kada je stigao u Rusiju, uragan je imao mnogo manju snagu, mada je u skoro hiljadu i po naselja, gde živi više od 81 hiljada ljudi, vetar imao brzinu do 25-28 metara na sekund. Govori direktor Hidrometeorološkog centra Rusije Roman Vilfand:

- Vantropski ciklon je nastao u Islandu. To je upravo rejon ciklogeneza, što je povezano s sasvim prirodnim uzrocima. Između veoma hladnog Grenlanda i tople Golfske struje uvek nastaju cikloni. Island je jednako udaljen od ta dva geografska objekta. Cikloni imaju različitu intenzivnost. U ovom slučaju je to bio veoma dubok ciklon. To znači da je u njegovom centru bio veoma nizak pritisak. Kada se formira duboki ciklon, uvek duva jak vetar. Profesionalni meteorolozi obično ne pružaju vantropskim uraganima imena. Za razliku od tropskih, koji se «identifikuju svakog momenta njihovog postojanja», netropski se postepeno dele na nekoliko ciklona. Ako se ciklonu dodeli ime u momentu nastanka, nije jasno, što da se radi s njegovim ostacima. Međutim, ispalo je da postoji zanimljiva praksa kupovanja imena za ciklone.

Postoji komercijalna delatnost, koju je uveo Berlinski univerzitet. Svaki građanin Nemačke i drugih zemalja može, kada plati neki iznos, da dobije ime ciklona. To je komercijalna deletnost, prema kojoj se odnosim veoma kritično.

Prema popularnoj teoriji, globalno otopljavanje klime vodi povećanju broja opasnih prirodnih pojava - uragana, suše ili pljuskova. Istovremeno, prema rečima Romana Vilfanda, verovatno je povećanje broja opasnih registrovanih pojava povezano s razvojem tehnologija posmatranja. Pored tradicionalnih meteoroloških stanica stvorena su nova informativna sredstva (sateliti i radari), koja omogućuju skeniranje bukvalno čitave atmosfere. Drugim rečima, tokom poslednjih 20-30 godina bitno se povećao obim informacija o meteorološkim pojavama – čovečanstvo ih danas bolje razume.

Prema rečima Romana Vilfanda, do nastanka ciklona na severu Atlantika dolazi redovno i dosta često. Svaki dvadeseti u proseku ima snagu poput nedavnog. Dakle, u bliskoj budućnosti nisu isključene nove posete razgnevljenih svetaca.

Ksenija Fokina,