Ko krši olimpijsko primirje?

Ruski nacrt rezolucije o olimpijskom primirju razmotriće Genralna skupština UN. Prema tradiciji dokument priprema zemlja koja je domaćin Olimpijade. Olimpijsko primirje prvi put je bilo proglašeno u 8. veku pre naše ere i u drevna vremena je obavezno poštovano: prekršioce su čekale najstrože kazne. U novijoj istoriji tradicija je više puta kršena. Zašto olimpijsko primirje u naše dane ne deluje?

Rezolucija o olimpijskom primirju zaista je više danak tradiciji. Obično dokument je usvajan automatski, posle kratekog formalnog razmatranja, jer tekst se godinama nije menjao. Ipak ove godine razmatranje nije proteklo tako glatko. Kamen spoticanja je bio, kako se očekivalo, zakon usvojen u Rusiji o zabrani gej-propagande među maloletnima. U dokumentu se ukazivalo da u Olimpijskim igrama mogu da učestvuju ljudi različitog uzrasta, pola, fizičkih sposobnosti, religije, rase i socijalnog statusa. Nekim učesnicima rasprave to se činilo nedovoljnim, oni su zatražili da se na spisak uključe i reči „gej“ i „tansgender“. Da istaknemo da u rezolucijama prethodnih godina, između ostalog u onoj prihvaćenoj pred londonsku Olimpijadu, o pripadnicima netradicionalne orijentacije nije bilo ni reči.

Ipak posle nekoliko nedelja pregovora nađen je kompromis: sada nacrt dokumenta poziva na socijalnu inkluzivnost, koja ne dopušta diskriminaciju bilo koje vrste. Rusiju je ova varijanta zadovoljila. Mada, kao i većina rezolucija UN, dokument ima karakter preporuke, pošto o bukvalnom njegovom ispunjenju nema govora, ističe predsednik Federacije sporskih novinara Rusije Nikolaj Dolgoplov.

- Da, treba po svaku cenu težiti tome da u vreme Olimpijskih igara vlada dugoočekivano primirje. Ali ako se neki vojni koflikti i pojave, to ne treba da utiče na održavanje Olimpijade. Zemlja treba da organizuje Olimpijadu na najvišem nivou za koji je sposobna.

Treba reći da u domovini Olimpijade, Staroj Grčkoj, nije bilo zahteva da se potpuno prekinu vojna dejstva za vreme Igara. Ekehejrija, tako se nazivalo olimpijski primirje, zahtevala je samo da se osigura neometan prolaz atleta na mesto održavanja takmičenja. Ipak, preporodivši 1993. godine drevnu tradiciju, učesnici savremenog olimpijskog pokreta uveli su upravo ovakvu tačku: prekid svih vojnih konflikata – nedelju dana pre početka Olimpijade, za vreme Igara i nedelju dana po njihovom završetku.

Olimpijadu su ometali kako globalni, tako i regionalni konflikti. Jedne letnje Igre, 1916. godine, nisu održane zbog Prvog svetskog rata. 1940. i 1944. godine takođe nije bilo do sporta, države su se objašnjavale ne na stadionima, već u rovovima Drugog svetskog rata. Igre 1972. godine pomračila je Minhenska tragedija – teroristi su uzeli kao taoce irazelske sportiste. 2008. godine Sakašvili je naredio da Gruzija napadne na Južnu Osetiju na dan otvaranja pekinške Olimpijade. Rat u Siriji nije prekinut za vreme londonske Olimpijade i malo je verovatno da će zatišje nastupiti na zimu 2014. Olimpijsko primirje se krši na sve strane zato što je čak najveći sportski događaj posao ispolitizovan, smatra potpredednik Centra za strateške komunikacije Dmitrij Abzalov.

- Ozbiljan faktor u kršenju date zabrane jeste stav nekih zemalja koje ne osuđuju agresiju jednoznačno. Na primer, povodom situacije oko Gruzije do danas stavovi zemalja se razizaze, ostavljajući presedan za naredne prekršaje. Drugo, u sportskom pokretu u izvesnoj meri prevladali su dvostruki standardi. Olimpijada se ranije smatrala društveno-sportskim događajem, ali u poslednje vreme u nju su često počeli da unose politiku. Sve je počelo još od rusko-američkih odnosa u prošlom veku, kada je Olimpijada postala taoc političkih odluka. Upravo ova politizacija sporta postala je ozbiljan problem u poslednjih nekoliko godina.

Ipak u UN i MOK ne gube nadu da deviza O sporte, ti si mir! još nije izgubila svoj značaj. Predsednik MOK-a će istupiti na 68. Generalnoj skupštini UN u Njujorku. Za vreme sastanka Sport za mir i razvoj Tomas Bah će se obratiti njenim članovima sa molbom da prime olimpijsko primirje za vreme održavanja Igara 2014. oo 7. do 23. februara. Osim toga, predsednik MOK će izložiti svoje viđenje veze sporta i politike i govoriti o besmislenosti bojota Olimpijskih igara.

Igor Silecki,