Čemu MMF uči Istočnu Evropu?

Međunarodni monetarni fond izgleda sve više se upliće u sopstvene antikrizne recepte. Nije utihnuo skandal povodom prinudnog priznanja pogrešnosti mnogih sopstvenih preporuka za Grčku od strane Fonda, a ozbiljan konflikt je izbio u odnosima MMF sa zemljama Centralne i Istočne Evrope. U epicentru sukoba se našla Rumunija, ali i njeni susedi iz regiona na čelu sa Mađarskom moraju da donose nove „zaštitne“ mere – ističe naš komentator Petar Iskenderov.

Na oštrici glavnog udara u verbalnim bitkama MMF i Istočne Evrope našla se šef rumunskog predstavništva Fonda Andrea Šehter. Na konfrenciji za štampu o rezultatima desetodnevne inspekcije eksperata MMF ona je naglasila ocene u kojima je teško ne primetiti ozbiljne unutrašnje protivrečnosti. A pošto su se uopštavanja gospođe Šehter ticala čitavog regiona Centralne i Istočne Evrope, njene argumentacije treba da saslušaju takođe Mađari, Česi, Slovaci, Bugari...

Glavni zaključak predstavnice MMF je kategoričan: vlada Rumunije ni u kom slučaju ne treba da smanjuje poreze, neka je to čak i u cilju stimulisanja unutrašnje ekonomske aktivnosti, potšo za to još nije došlo vreme. Šta se u stvari dešava u rumunskoj ekonomiji, i zašto, poziajući na stimulisanje unutrapšnjeg ekonomskog rasta, činovnici MMF istovremeno zabranjuju nacionalnoj vladi da smanjuje poreze? Odgovor na ovo pitanje nije orignialan. Započevši oštru polemiku sa Bukureštom, MMF je istupio u zaštitu ne rumunske ekonomije i lokalnih preduzimača, već sopstvenih antikriznih recepata, kojima su uslovljeni krediti i zajmovi vredni milijarde.

Izgleda da konflikte MMF ima i sa Bkureštom, i sa Bratislavom, i sa Pragom. Slična je situacija u odnosima MMF i EU sa Mađarskom. EU i MMF imaju sasvim određen cilj koji se istina ne objavljuje, istakao je u razgovoru za Glas Rusije direktor ruskog Instituta za globalizaciju i socijalne pokrete Boris Kagarlicki:

- Antikrizne mere EU i MMF nisu usmerene na to da se izvedu „problematične“ zemlje iz onog teškog ekonomskog stanja u kojem se nalaze. One su usmrene na to da im se ne da da preduzmu neke mere sa svoje strane koje bi mogle da naškode pre svega nemačkim i francuskim bankama, njihovim kreditorima. Pitanje je ko i na čiji račun će rešavati problem. Ili će ove zemlje spasavati sebe na rčaun štete koja će biti naneta francuskom i nemačkom bankarskom sistemu. Ili će naprotiv početi da spasavaju francusko-nemački bankarski sistem faktički na račun totalne katastrofe, koju preživljavaju zemlje dužnici.

Nastavljajući temu, rukovodilac Centra za evropska istraživanja IMEMO RAN Aleksej Kuznjecov je istakao da samu antikriznu ulogu MMF kao finansijskog donatora ne treba precenjivati.

- Kao prvo, u MMF važnu ulogu naravno igraju Amerikanci. Ali gledati MMF kao polugu SAD prilično je smešno. Kao drugo, MMF daje uglavnom samo garancije. U suštini to je smirivanje špekulanata.

Ne čudi što su zemlje Centralne i Istočne Evrope poslednjih meseci bile ozbiljno zabrinute za sprovođenje sosptvene antikrizne politike i zaštitu sopstvenih tržišta.

Petar Iskenderov,