Grinpis: entuzijazam transformisan u milione dolara

U kotobru 1970. godine u Vankuveru je održan dobrotvorni koncert. Sakupljeni novac je bio finansijska osnova za nastanak organizacije poznate kao Grinpis. Za više od 40 godina koliko je od tada prošlo, ova struktura se pretvorila u pravu međunarodnu korporaciju sa milionskim budžetom. Pri tome mnogi posmatrači, pa i neki bivši pripadnici Grinpisa smatraju da su se u procesu ove reforme promenili i ciljevi organizacije.

Sam naziv Grinpis potiče od imena broda kojim se 1971. grupa ekologa uputila ka ostrvu Amčitka na Aljasci. Tamo su SAD planirale da izvedu nuklearne probe, protiv čega su istupili aktivisti. Na palubi broda tada je bilo svega 11 ekologa. Danas u državi Grinpis ima nekoliko hiljada ljudi, a broj pristalica organizacije u raznim zemljama premašuje dva i po miliona. Bez preterivanja može se reći da je Grinpis najpoznatiji ekološki brend. To je postignuto zahvaljujući glasnim akcijama koje su privlačile maksimum pažnje. Pri tome vrlo često ove akcije su bile protivzakonite. Upravo zanemarivanje pravnih normi često inkriminišu pripadnicima Grinpisa. Komentariše ekspert Ruskog inistuta za strašteška istraživanja, politikolog Vladimir Kozin.

- Delatnost ove organizacije ne odgovara prvobitnim zamislima. O tome govore njeni bivši rukovodioci, koji sami osuđuju slična dejstva. U poslednje vreme pokušaji takvih akcija koje liče na pirateriju, rejderstvo, okupiranje, blokiranje železničkih pruga, izgledaju krajnje ružno. Pravi ekolozi svoju misiju ne mogu da realizuju u tako varvarskom stilu. Naravno, ekolozi su potrebni, i Zemlju treba čuvati, ali ne na takav način.

Grinpis kritikuju i iz drugog razloga. Parola reklamne kampanje organizacije zvuči ovako: Kako bi stupili u naše redove, ne morate da budete s nama. Tačnije pripadnikom Grinpisa može sebe da smatra i onaj koji u rizičnim akcijama za zaštitu, recimo, kitova, nikada neće učestvovati. Dovoljno je samo da uplati novac na račun Grinpisa. Ova praksa potpuno sebe opravdava. Tako je na primer u kriznoj 2008. godini organizacija uspela da sakupi više od 196 miliona evra priloga. Ali istovremeno, sa tačke gledišta najradikalnijih branilaca prirode, sve to govori samo o tome da se Grinpis pretvorio u običnu međunarodnu korporaciju. A prvobitni ideali za rukovodstvo Grinpisa su se povukli u drugi plan. U sličnom kontekstu, više puta se izjašnjavao bivši aktivista Grinpisa Pol Votson.

- Nažalost, sada oni uopšte nemaju nikakav stav. Glavni zadatak je naći neki povod i napraviti fotografije. I već 5 miliona mejlova sa tim snimcima šeta Internetom sa jedinim ciljem – da privuče dobrovoljne priloge. To je sve što oni žele. Dajte im samo povod i oni će se baviti pozerstvom. U stvari ne misle kako da promene svet nabolje. A nas, osnivače Grinpisa, čak ne puštaju na prag ove organizacije. Između ostalog ofis Grinpisa podseća na onaj koji ima IBM, njegava cena iznosi 60 miliona dolara. Evo na šta oni troše novac. To se kardinalno razlikuje od cilja radi kojeg smo pravili Grinpis. Zato sam otišao odatle.

Jedan od najčuvenijih kritičara Grinpisa danas se smatra Patrik Mur. A 1971. godine on je bio jedan od njegovih osnivača. Ipak vremenom Mur je shvatio da se organizacija ne razvija onako kako bi trebalo.

- Iznenada sam pronašao da sam jedini od direktora Grinpisa koji ima adekvatno obrazovanje i bavi se naukom. Niko od mojih kolega nije imao naučno zvanje u nekoj bar imalo bliskoj oblasti. To su bili politički poslenici, neke javne figure, ekološki karijeristi, objašnjava svoj stav Mur. Po njegovim rečima, zbog nedostatka dovoljne kvalifikacije grinpisovci tiražiraju strašne priče čija je naučna osnovanost sumnjiva. Na primer, u ekspertskim krugovima nema jedinstvenog mišljenja ne samo u uzrocima globalnog zagravanja, već i o tome da li ono u suštini postoji. Ipak Grinpis aktivno koristi globalno zagrevanje. Takav prilaz nije ništa drugo do informacioni terorizam.

Pravi zadatak ekologa je da se bore protiv pravih, a ne umišljenih opasnosti.

Artem Kobzjev,