Svetske trgovinske nesuglasice u STO

Nikada još članovi svetskog trgovinskog kluba nisu bili tako blizu potpisivanju novog sporazuma, kao ove jeseni. 10 nedelja je zasedao Generalni savet STO u Ženevi. Izabrani u septembru generalni direktor Roberto Azevedo je uspeo ono, što nisu uspevali njegovi prethodnici od 2001. godine.

Početi pre 12 godina u glavnom gradu Katara Dohi pregovori o daljoj liberalizaciji trgovine su ušli u finalnu fazu. Protekle nedelje su se pojavila saopštenja da su razvijene zemlje, među njima i SAD, kao i ekonomije u razvoju, kao što su Kina i Indija, uspele da savladaju nesuglasice u pitanjima, povezanim s subvencijama i tarifama za poljoprivredne proizvode. Zemljama u razvoju su obećali pristup tržištima razvijenih zemalja bez carine. Razvijene zemlje su pristale da smanje nacionalnu podršku agrarijama.

Činilo bi se da je savladano najspornije pitanje Dohijske runde. Međutim, nedelju dana pre samita STO na Baliju, ponovo su nastali problemi. Zemlje, saglasne sa suštinom dokumenta, počele su da traže za sebe preferencije po nekim pitanjima. Između ostalih, Indija insistira da bi subvencije za stvaranje poljoprivrednih zaliha radi podrške najsiromašnijih farmera i potrošača bile van regulisanja STO. U STO je kao i ranije svak za sebe, konstatuje ekspert Instituta primenjenih ekonomskih istraživanja Ruske akademije narodne privrede i državne službe pri Predsedniku RF Vadim Novikov.

- STO su osnovale vlade, svaka od kojih se u nekoj meri bavi protekcionizmom. Tipični primer je upravo zaštita poljoprivrednog proizvođača. Po pravilu su tarife za poljoprivredne proizvode višestruko veće od tarifa za sve ostalo. Razumljivo je, da države, koje se bave protekcionizmom, ne mogu da dođu do nekog zajedničkog sporazuma.

Međutim, postoje pitanja, neophodnost rešenja kojih priznaju svi. Jedno od njih je otklanjanje prepreka na putu slobodne trgovine i transgraničnog kretanja robe. Logističke, administrativne i druge netarifne prepreke postaju znatna smetnja za rast međunarodnih trgovinskih tokova. Primer: ponekad carinska stražarnica jedne zemlje radi od 6.00 do 18.00 časova, dok slična stražarnica s druge straone granice - od 8.00 do 20.00. Tu nisu potrebna složena tehnička rešenja, dovoljna je efikasnija koordinacija akcija.

Međutim, i tu ima prepreka. Najsiromašnije zemlje nisu mogle da dobiju finansijsku pomoć ostalih članica STO za opremu carinarnica u skladu sa zajedničkim propisima.

Prema mišljenju šefa STO Roberto Azevedoa, ambasadori 159 zemalja-članica maksimalno su uskladili detalje globalnih novina u oblasti trgovine. Dalje je potrebna politička volja. 3.-6. decembra na Baliju će biti održan samit zemalja STO na nivou ministara. Oni bi mogli da počnu reformu pravila međunarodne trgovine, koja deluju od sredine 1990-ih godina. U protivnom slučaju će STO utonuti u bilateralnim odnosima i sporovima učesnika i izgubiti autoritet svetske organizacije.

Natalija Kovaljenko,