IZLOŽBA”KAZIMIR MALJEVIČ.DO I POSLE KVADRATA”

“Crni kavdrat-vrhunac svega postojećeg”, Maljevič
U Korpusu Benua  Ruskog muzeja u Moskvi se  5. decembra   otvara izložba pod nazivom “Kazimir Maljevič. Do i posle  kvadrata.”

Ruski muzej, inače, raspolaže  najećeom u svetu  kolekcijom  radova Kazimira Maljeviča,  najzagonetnijeg slikara XX veka, sa sto jednim  slikarskim delom (101), zatim sa 50 grafičkih radova, dve makete  i  nacrte dela  primenjene umetnosti.

Na ovoj izložbi Maljeviča u Ruskom miuzeju koja će trajati do februara 2014. biće perdstavljeno oko 100 kostima, a takođe i nacrti kosima i dekoracije.
Izložba je posvećena dvema etapama  stvaralaštva Kazimira Maljeviča: do i posle “Crnog kvadrata “( 1915.).

Centralni događaj izložbe je rekonstrukcija opere –buf “Pobeda nad suncem “ ( 1913) Moskovskog  pozorišta  muzike i drame Stasa  Namina.

Na izložbi će biti postavljeni kostimin  koje su specijalno za  Ruski muzej uradili studenti SPbGHPA ( Sankt Peterburska Državna Umetničko -Inudstrijska akadeija)“A.L. Štiglic” pod rukovodstvom Olge Kalašnjikovke     po autorskim ncrtima  i izvođačkoj tehnologiji bliskim originalima.

“Supermatična kompozicija” Maljeviča prodata 2008. na akuciji za 60,5 miliona dolara, što je najskuplje delo nekog ruskog slikara prodato na aukciji

Podsećamo da je na dan  3. novembra 2008.g.Maljevičeva  rodbina    prodala sliku svog slavnog rođaka „Suprematična kompozicija“, posle zadnjeg udarca  čekića na licitaciji i to za sumu od 60, 5 miliona USA dolara, postavši tako najskuplje delo  nekog ruskog slikara prodato na aukciji.

Sikar nije imao novca  ni platno da kupi, a potomci se obogatili na njegovim slikama
Potomci ga  blagoisljaju što se bavio vrlo  profitabilnim poslom, slikarstvom, a Maljevič  je celog života toliko oskudevao u svemu, da jedno vreme nije imao ni kopejke u džepu da bar kupi platno i razapane ga na štafelaj.On se u tim prilikama snalazio tako što je lomio nameštaj,da bi pribavio dasku na kojoj je mogao da slika, pa je na tim  drvenim daskama naslikao  i tri svoje čuvene kompozicije :“Kravu i violinu „,Stanicu bez zaustavljanja „i „Toaltenu kutiju“.

Kazimirka direktno  protiv Kazimira

Uz sve osatle  muke i nevolje , siromašni slikar je bio  žrtva  “nasilja u porodici “ koje mu je nametnula venčana žena, a uz ti i imenjakinja Kazmirka, koja ga je svakodnevno ( a njegovi biografi preciziraju :i svakonoćno ) kinjila zato što nije bio  sposoban da zaradi novac  za iole pristojan život, a kamoli  za neki provod, kojeg je bila željna.Uzalud se suprug Kazimir  pravdao pred   svojom suprugom Kazimirkom za hudu sudbu živopisca prizivajući često  za svedoka   Jesenjinove stihove da na pesnika „pare ne lete“,pa ih ni prema slikakrima  vetar ne nosi.

Supruga Kazimirka zamenila muža slikara za muža pukovnika

Nažalost,Kazimirka nije imala sluha za takva opravdanja niti razumevanje za supruga slikara koji ne može da zaradi za porodicu, pa  je, čim joj se ukazala prilika , muža Kazimira  zamenila za muža pukovnika, neuporedivo boljeg platežnog stanja, znanja i imanja.

I premda je slikar Kazimir posle konačnog razvoda sa Kazimirkom upražnejno mesto supruge popunjavao nekoliko puta i  to sa vrlo podobnim kandidatkinjama,do novca je još teže dolazio nego u vreme prvog braka.

Za utehu,prva zamena koja je  uskočila na mesto Kazimirke, nije imala ništa protiv da njihova kćerka dobije ime Una, u čast novog umetmičkog udruženja  Unovis, koji su na inicijativu Maljeviča tek bile  osnovale pristalice  tog slikarskog pokreta.

Sovjetske vlasti su ga ignorisale
 

Sovjetske vlasti  nisu preterano brinule o slkaru , niti su ga sažaljevale u velikoj njegovoj  nemaštini.Po zakonu su bile obavezne da mu  mesečno isplaćuju 75 rubalja potpore, i slikar je  mnogo  računao  na taj novac kao uslov za kakvo-takvo preživljavanje.

Ali, ne lezi vraže, našli su se neki  vladajućem diktatrorskom režimu preterano odani  činovnici, koji su nakon pomnog  izučavanja slikareve biografije jednodušno zaključili da je Maljevič jedan običan idealista  i ništa drugo, pa kao takav, ozloglašen, a kakv bi drugo bio, tu poptoru dobiti ne može, jer ona pripada samo stvaraocima materijalistima  i realistima.

Poznanici su mu kako- tako pomagali da bi imao šta da obuče i da se prehrani.

Propao mu paket sa delikatesima jer nije imao ni kopejke da plati poštarinu

Jednom se desilo da mu neko iz inostranstva pošalje paket sa hranom, odećom i obućom , čemu se budući” Genije u kvadratu, ” kako je sam sebe nazvao, obradovao kao malo dete  kad dobije zvečku,ali, avaj!-samo za kratko. Pošto je za poštarinu morao platiti priličnu sumu koju, naravno, nije imao,Kazimir se razbesneo i otišao ispred poštanskog šaletra ostavljajući sve one delikatese u  kartonskoj kutiji paketa, da bi kasnije patio i žalio za njima.

Rodonačelenik “suprematizma”   i njegov lojalni podanik

Maljievič je svoje stvaralaštvo nazivao suprematizmom ( od latinskog supremus –“najviši “). Istina, dugo vreme mnogi su odbijali da taj termin prihvate ozbiljno, što pokazuje primer sa njegove izložbe organizovane 1915.g. pod nazivomn “Nula-deset”, kad je Maljevič uporno dokazivao organizatorima  važnost svog pravca –suprematizma.Organizatori su mu  odgovorili :”Ostavite svoje slike,ali na samoj izložbi  za taj vaš suprematizam nećemo ni da čujemo.

Ali  svojeglavi i uporni  Maljivič ne mogavši da odoli svojoj sujeti, nekoliko minuta pre otvaranja izložbe ipsisao je ispod  slika toliko dragu reč srcu  svom-“suprematizam”.

Futuritička opera “Pobeda nad Suncem” početak novog pravca u umetnosti -izviždana
Stavljanje na scenu futurističke opera “Pobeda nad Suncem “  za koju je on radio scenografiju i nacrte kostima,  Maljevič je često nazivao početkom novog umetičkog pravca.Za ceo život  “inovator “ je  zapamtio premijeru   te moderne opere, ali ne  po trijumfu  nego po zvižducima  cele sale, koji su nadjačavali komentare “Kakav košmar!”, ali su sva ta “umilna” reagovanja  zvučno nadvisili povici: “Van sa scene ! Napolje !”

A sledećeg dana u jednim od  centralnih  novina objavljena je izjava autora da većeg brenda on nikad nije video!

Može li iz”Crnog kvadrata “ izaći slon ?

Za “Crni kvadrat” i tada, a i sada, reakcija  običnih gledalaca je bila različita :dok su jedni komentarisli da  iz”” Crnog kvadrata može “izaći slon “, drugi su bili ubeđeni da se Maljivič samo šalio, a treći su u njemu tražili neki tajni znak i poruku.

Priča se da je Maljevič, pošto je naslikao svoj prvi “Crni kvadrat “( postoje nekoliko varijanti slike ), rekao svojim prijateljima da ni on sam ne zna šta je naslikao.Istina, odmah se predomislio pa se ispravio rekavši kako je “Crni kvadrat” ustvari –vrhunac svega postojećeg.

U inostranstrvu :slike hvale, ali ih ne   kupuju

Godine 1927. Maljeviču, koji je odavno bio  pao u nemiolsot sovjetskih vlasti, najednom je bilo dozvoljeno da otputuje u  inostranstvo.Poljska i Nemačka su njegove suprematističke slike prihvatile sa oduševljenjem, ali je slikar  u razgovoru sa svojim kolegama bio  rezervisan tim trijumfom   iza koga nije stajala i materijalna  potpora:”Konačno, ovakav uspeh raduje, ali ne bi bilo loše kad bi ga pratila i odgovarjuća svota novca “.

Ali Evropljani nisu mogli ni pomisliti da je ” takav   genijalni slikar” siromašan, pa zato novac nisu ni pomenuli - strahujući da se veliki umetnik ne uvredi!

Povratak u otadžbinu -  smišljena zamka

Njegov povratak u domovinu bio je prava podvala. Ostavio je u inostranstvu deo svojih radova  nadajući se da će se uskoro ponovo vratiti i  proći s njima nekoliko  zemalja.   Ali 1930. g.slikara, koji   pojma nije imao ošta mu se sprema,  “dočepaše”  agenti  NKVD-a, ( Narodnog komesartijata unutrušnjih dela, kako se tada zvao sovjetski MUP, prim B.R), optuživši   ga da je nemački špijun. Iz tamnice su ga izbavili prijatelji, ali Maljevič  više nije mogao da putuje iz zemlje, pa su mu se slike “zatrle “ u Evropi.

Suprematični  sarkofag  sa “Crnim kvadratom “ na pogrebnoj povorci ulicama Lnjingrada

Maljevič je umro od raka prostate 15. maja 1935. g. u  Lenjingradu, a na dan sahrane ulicama se kretala neobična procesija. Na kamionu su vozili čudni neki sanduk –suprematični  sarkofag  koji je  slikar sam  za sebe sagradio  nekoliko dana pre smrti,a na kamion su takođe postavili  i “Crni kvadrat “.

Kazimira Maljiviča su vozili poslednji pout u njegovu  voljenu Nemčinovku.
 Mizerne cene Maljevičevih slika

Jedan deo Maljevičevih  slika Ruski muzej je otkupio od njegovih rođaka po mizerno niskoj ceni, plaitivši tako  za “Crni kavdarat” samo 300 rubalja !Za radove  koji  su ostali u inostranstvu niko se u Sovjetskom Savezu  nije interesovao.Čak šta više,izgleda da je Maljevič  jedno vreme bio i pod tajnom zabranom.

Kada su streljali  dr Borisa  Šimeiloviča, glavnog lekara  Botkinske  bolnice, ženu su mu iselili iz stana.Njeni prijateji, koji su joj pomagali pri selidbi,među stvarima su  našli  i neku sliku i odneli je u  prodajnu galeriju. Ocenjivač  slika, pogledavši Maljevičev rad je rekao da tu sliku neće niko kupiti.

Zamena Maljevičeve slike za Gojin falsifikat

Zapamćeno je da  je godine 1972. prebogati amertički  kapitalista i kolekcionar Armad Hamer, koga je vladajuća  vrhuška u prvoj zemlji socijalizma  bila proglasila za velikog prijatelja Sovjetskog Saveza , poklonio  Ermitažu rad Franciska Goje.U  zamenu je darodavalac od široke   sovjetske duše dobio Maljevičevu sliku, koju je uskoro prodao za 750 hiljada nemačkih maraka, ondašnjih.

I sve bi bilo u redu da darovani Goja - nije bio falsifikat!

Sovjetske vlasti se, nažalost, nisu na tome zaustavile u operaciji vođenoj “Svi u odbranu i zaštitu protiv nasledstva Kazimira Maljeviča” :1975.g.zamenili su još jednu njegovu sliku – za dva Lenjinova pisma !