Južnoafrička Republika ostala bez Nelsona Mandele

Umro je prvi crni predsednik Južnoafričke Republike Nelson Mandela. Iako je pre 14 godina podneo ostavku na mesto predsednika JAR, Mandela je i dalje smatran "savešću nacije." Veteran afričke politike je praktično do kraja svog života vodio prilično aktivan način života.

Mandela je umro od zapaljenja pluća. Neki smatraju da je bolest bila direktna posledica tuberkuloze, koju je dobio tokom 27-godišnjeg pritvora na ostrvu Roben, kod rta Dobre Nade. Ako se saberu sve kazne zatvora Mendele, dobija se skoro 31 godina: ni jedan savremeni predsednik u svojoj biografiji nema završene tako duge "zatvorske univerzitete."

On je bio na čelu Afričkog nacionalnog kongresa (ANK), predvodeći njegovo vojno krilo "Umkonto va Sizve" (Koplje nacije). Od 1964 godine služio je doživotnu kaznu zatvora zbog rada na rušenju aparthejda na ostrvu Roben. Bio je oslobođen tek 1990. Na sudu, Mandela je izjavio da mu se sudi zbog pokušaja da izgradi demokratsko društvo u Južnoj Africi, gde bi sve rase i nacije živele u miru i slozi. Ne može se reći da je u JAR taj cilj i ostvaren. Ipak, sa aparthejdom je, makar, gotovo.

Danas u Africi nema političara kalibra Nelsona Mandele, smatra direktor Centra za afričke studije Instituta opšte istorije RAN Apolon Davidson:

- Nelson Mandela, kao i Mahatma Gandi,bio je protivnik ratova i zalagao se za nacionalno pomirenje. Uspeo je da napravi gotovo nemoguću stvar - da spreči krvoproliće. Na prelazu iz 80-ih u 90-e, pre 25 godina, Južna Afrika, kako je izgledalo gotovo svim političkim analitičarima u svetu, stajala je na ivici užasnog građanskog rata između crnaca i belaca. Što se nije desilo. Čak nije došlo ni do ozbiljnih nereda. U JAR nije pala krv.

Godine 1993, Mandela je dobio Nobelovu nagradu za mir, a od 1994 do 1999 nalazio se na čelu JAR.

Jedno vreme, Mendela je predvodio i Pokret nesvrstanih. Svoje pravno obrazovanje je dobio u zatvoru, vanredno studirajući prava na više univerziteta u isto vreme. Počasni je član 50 svetskih univerziteta. U mnogim gradovima sveta mu je podignut spomenik (među kojima je i statua u centru Londona). Ulice, trgovi, stadioni i škole širom sveta nose njegovo ime. On nije pripadao običnoj porodici: Mandela je bio najstariji sin vođe plemena Tempu. Ipak, to mu nije davalo nikakve posebne privilegije, kojima se u JAR koristila samo bela manjina.

Nelson Mendela je uticao ne samo na živote afričkog stanovništva, već na svet u celini, smatra analitičar Instituta za afričke studije RAN Anatolij Savatejev.

- Nelson Mandela danas - jedan je od najznačajnijih političkih ličnosti. Njegov značaj proizilazi ne samo iz političke uloge koju je imao u životu Južnoafričke Republike. Njega su krasili određeni etički principi. On je vratio etiku u odnose između rasa i različitih društvenih grupa.

Ne može se reći da cela JAR plače za Mandelom. Za mnoge belce su on i cela grupa ANK obični teroristi. Mešutim, za crnačku većinu, Nelson Mandela je skoro bog, moralna smernica i oslobodioc iz ropstva.

Mandelin privatni život nije bio nimalo ružičast. Njegova prva žena Evelin umrla je 2004. Druga supruga Vini je bila osuđena 1991 godine na šest godina zatvora zbog saučesništva u ubistvu. Njegov najstariji sin Makgaho je umro od side u 2005. Mlađi sin Tembekile je poginuo u saobraćajnoj nesreći. Istu sudbinu je doživela i njegova praunuka 2010. Iza Mendele su ostale tri kćerke. Poslednji, treći put, Mendela se oženio sa Grejs Mašel, udovicom mozambičkog lidera Samora Mašela.

Andrej Fedjašin,