EU i MMF određuju sudbinu Istočnoj Evropi?

Ozbiljne debate odvijale su se ove nedelje u rumunskom parlamentu povodom usvajanja antirkiznog državnog budžeta za 2014. godinu. I podrška glavnog finansijskog dokumenta od strane većine levog centra nimalo nije približila Rusiju sticanju budžeta. Neću potpisati ovaj dokument – unapred je obećao predsednik Trajan Besesku. A u tom slučaju stranama predstoji ili složna procedura novih pregovora i usaglašavanja – ili raspuštanje parlamenta i prevremeni izbori koji prete unutarpolitičkom destabilizacijom.

Sam MMF za sada se ne meša u situaciju. Ipak iz štaba Fonda već su stavili do znanja da svaki pokušaji da se revidiraju parametri budžetske politike usaglašene sa tom institucijom pretvoriće se u po Bukurešt negativan referat Savetu direktora MMF. Stvaranje antirkiznog fonda pod kontrolom vlade izaziva obziljno nezadovoljstvo rukovodstva EU i MMF, koji u pogledu Istočne Evrope vode koordiniranu politiku. RAnije su obe organizacije već stavile do znanja Bukureštu da on može da zaboravi na dobijanje ovakve tranše ako ne bude tačno sledio zahteve kreditora. I sada MMF otvoreno preti Rumuniji.

Računica je jednostavna: osiguranje potpune saglasnosti Budimpešte, Bukurešta i drugih istočnoevropskih prestnoca pod fatalnim budžetskim uslovima, zatim kao posledica jačanje socijalno-ekonomskih problema, obraćanje Zapadu za nove kredite. Sličan uslov EU je postavila i za potpisivanje Sporazuma o pridruživanju i zoni slobodne trgovine sa Ukrajinom. Od Kijeva je traženo otvaranje tržišta za robu iz EU, ali pri tome nisu predviđeni i nisu plaćeni mehanizme zaštite ukrajinske ekonomije, istakao je razgovoru za Glas Rusije direktor ruskog Instituta za globalizaciju i socijalne pokrete Boris Kagarlicki:

- Ni o kakvoj slobodi trgovine ne može se govoriti. Može se govoriti samo o slobodi za transnacionalne korporacije Ove korporacije, naravno, manipulišu cenama, manipulišu tržišnim kretanjima robe. A u datoj sitauciji gubi stanovništvo većine zemlja. Jedni su primorani da rade za groš. Drugi gube radna mesta. Treće zemlje ne mogu da upravljaju sopstvenim razvojem. Na dobitku su naravno transnacionalne korporacije.

A u slučaju kada je pritisak zbog nametanja odgovarajućih trogivinsko-ekonomskih modela neefikasan – u opticaju su poznati scenariji. O tome da Zapad sprovodi u pogledu Ukrajine i drugih zemalja Istočne Evrope, u suštini podrivačku politiku, svedoče eksperti iz zemalja koje su već osetile na sebi mehanizme obojenih revolucija. Tako analitičar turskog izdanja Yeni Safak Ibrahim Karađul sprovodi transparentnu paralelu: Tahrir, Taksim, Kijev – imajući u vidu između ostalog antivladine proteste koji su se desili ove godine na centralnom istambulskom trgu Taksim. Stav kancelara Nemačke Angele Merkel u toku događaja u Taksimu i izjave koje je ona dala povodom situacije u Ukrajini identični su. Postoji Nemačka, postoji Francuska, postoje druge evropske zemlje. One rešavaju koliko je ostalo vlastima Ukrajine, one prete, one kažnjavaju. Mobilizaciju ulice vrše predstavnici nevladinih i obaveštajnih organizacija. Oni su grubo iskoristili sve slabosti koje postje u Turskoj, podseća Ibrahim Karađul. I čak ako se računa na tradicionalnu i potpuno jasnu skepsu turske strane u pogledu EU i drugih zapadnih institucija, slične paralele s aonim što se danas dešava oko Ukrajine deluju vrlo osnovano.

Petar Iskenderov,