Sećanje na ruskog arhitektu bez koga Beograd ne bi bio Beograd

Postoje ljudi za koje se s pravom može reći da bi bez njih sve izgledalo drugačije. I to u bukvalnom smislu reči. Jedan od njih je svakako Nikolaj Petrovič Krasnov, a godišnjica njegove smrti je povod da se setimo i njegove neprolazne zaostavštine u Beogradu, širom Srbije, Rusije i sveta.

Pri pomenu njegovog imena među današnjim Beograđanima, a pogotovo među mlađim generacijama, malo ko bi znao u čemu je njegova zasluga, ali zato kada bi počeli nabrajati zgrade koje je on projektovao, onda bi svima postalo jasno o kome se radi, s obzirom da su po njegovim nacrtima izgrađena zdanja koja su danas najpoznatija i najprepoznatljivija u Beogradu - kao na primer zgrada Vlade Srbije, Ministarstva inostranih poslova, zgrada Patrijaršije, unutrašnjost srbskog Parlamenta, i mnogi drugi reprezentativni objekti.

Dakle, ruski arhitekta Nikolaj Krasnov je čitavih 30 godina bio arhitekta carskog dvora Romanovih, gde je između ostalog projektovao nadaleko čuveni letnjikovac pod nazivom Livadija na Krimu, koji i danas predstavlja veliku turističku atrakciju, a taj dvorac je poznat i po tome jer je upravo u njemu bila održana Konferencija na Jalti 1945. godine, odnosno istorijski sastanak Staljina, Ruzvelta i Čerčila na kome je određena sudbina posleratnog sveta.

Međutim, nakon Oktobarske revolucije u Rusiji, Krasnov je zajedno sa mnogim drugim carskim pristalicama krenuo u emigraciju, gde se nakon nekoliko godina lutanja obreo u Beogradu 1920. godine, gde je rado prihvaćen, i kao priznati arhitekta vrlo brzo bio postavljen za Inspektora u kraljevskoj upravi Ministarstva građevinarstva, da bi u sledeće dve decenije projektovao monumentalna zdanja u Srbiji i šire.

Dakle, u svojoj novoj domovini, Krasnov je ostavio verovatno najveći trag koji jedan arhitekta može da ostavi, s obzirom da bi bez njegovih objekata bilo nemoguće zamisliti današnji Beograd. Podsetimo se da u njegov arhitektonski opus, pored već pomenutih zgrada Vlade i nekoliko ministarstava, spadaju i zgrade Arhiva Srbije, Jugoslovenskog dramskog pozorišta, unutrašnjost Starog Dvora na Dedinju, Most Kralja Aleksandra koji se nekada nalazio na mestu današnjeg Brankovog mosta, a takođe i brojne druge zgrade u samom centru Beograda.

Osim toga, zasluga Nikolaja Krasnova je i izgled čuvenog srbskog vojnog groblja Zejtinlik u Solunu, kao i spomen-kosturnice na ostrvu Vidu, a u Crnoj Gori je rekonstruisao Njegoševu kapelu na Lovćenu.

To su naravno samo neka dela po kojima danas pamtimo tog velikana ruske i srpske arhitekture, jer ih je teško sve pomenuti s obzirom na njihovu brojnost i raširenost. U svakom slučaju, povodom godišnjice njegove smrti, Nikolaj Petrovič Krasnov je očigledno zaslužio da pojedine institucije i mediji obrate pažnju na njegovu bogatu zaostavštinu zbog nemerljivog doprinosa srbskoj prestonici. A da bi se to shvatilo, dovoljno je samo podići pogled i prošetati centrom Beograda. Za one zgrade, za koje vam se učini da najviše dominiraju svojom lepotom – budite sigurni da su delo ruskog arhitekte Nikolaja Krasnova.

Ratko Paić,