Kako udomiti administraciju

Ako ni odgovorni za gazdovanje državnom imovinom nemaju precizne podatke o njenoj veličini i ne znaju ko je i kako koristi, onda ne čudi što se o kvadraturi poslovnog prostora u vlasništvu države Srbije toliko nagađa u javnosti. Iako su se, prema grubim procenama, u vlasništvu Republike „ugnezdili” milioni kvadratnih metara, koji vrede više od sto milijardi evra, mnogi organi vlasti muku muče sa prostorom. I dok jedni smatraju da prostora ima sasvim dovoljno, ali je neracionalno korišćen, dotle drugi brane stav da on ipak ne može da podmiri potrebe srpske administracije koja raste poput kvasca. Broj zaposlenih u državnoj upravi u poslednjih osam godina se povećao sa 8.000 na više od 28.000, ne računajući kadar MUP-a, BIA i Vojske. Sa još 50.000 kvadrata, tvrde, problem smeštaja činovnika bio bi rešen, ali, kako stvari stoje, samo za sada. Jer, samo broj državnih činovnika angažovanih na poslovima evropskih integracija u narednim godinama treba da bude udesetostručen.

Zdanje nekadašnjeg Saveznog izvršnog veća (Vlade SFRJ), čini se na prvi pogled, moglo bi da ugosti sve glomazniju državnu upravu. Osim što će neki reći da je retro, jer duh prošlih vremena već osećaju na vratima reprezentativne zgrade, a partizanski motivi na umetničkim remek-delima svakodnevno ih „progone”, srpski političari tvrde da od 65.000 kvadrata u ovom zdanju svega trećina može da posluži kao koristan prostor i primi oko 3.000 službenika. Istina, nekoliko ministarstava odnedavno je na ovoj adresi, ali su mnoga raštrkana po gradu, a pojedina, da bi efikasnije obavljala posao, čekaju da im vlada dodeli dodatni radni prostor.

Dok ministarstva koriste isključivo kancelarije u državnoj svojini, za neke budžetske korisnike država iznajmljuje poslovni prostor. Njihove kirije mesečno iz javne kase „izbiju” dvadesetak hiljada evra.