Iguman zemlje Ruske Sergije Radonješki

Životopisne ikone Sergija Radonješkog i ikone posvećene Svetoj Trojici osnova su nove izložbe postavljene u moskovskom Muzeju stare ruske umetnosti Rubljov. Izložba otvara niz kulturnih i crkvenih manifestacija posvećenih 700-godišnjici od rođenja jednog od najpoštovanijih ruskih svetaca. Jubilarni datum će se široko obeležavati naredne godine.

Sergija Radonješkog nazivali su igumanom zemlje ruske. Za njegovo ime vezuje se mnoštvo legendi i predanja. Skromni monah je mirio zavađene kneževe, blagosiljao ruske ratnike za bitku sa osvajačima sa istoka, iz Zlatne Horde. A u bogoslovskim radovima razmišljao je o tome da mir i pokoj ruskoj zemlji donese spoznaja istinske namene Svete Trojice. Direktor Muzeja staroruske umetnosti Genadij Popov u intervjuu za Glas Rusije kaže da je prvi put pošlo za rukom da se na jednoj ekpoziciji sakupi takav broj ikona posvećenih Svetoj Trojici.

- Poseban kult Trojice koji dolazi do mističnog prozrenja, naravno, vezan je za njega. Sergije osniva manastir Trojice. Trojična tema nije bila tako rasprostranjena u pravoslavnom svetu. I posle njega svet Trojice proširio se do širokih predela.

Desilo se to između ostalog ne bez pomoći genija staroruske umetnosti Andreja Rubljova. Ikonopisac je učestvovao u oslikavanju Trojickog hrama i primio je postrig u manastiru koji je osnovao Sergije Radonješki – sada je to čuvena Trojice-Sergijeva lavra. 13 godina posle smrti prepodobnog Sergija pojavila se ikona Trojice Andreja Rubljova... Za stolom za skromnom trpezom sede tri anđela, u pozadini raste hrast – simbol životne izdržljivosti, postoji stena koja obeležava mesto dešavanja – Palestinu. A još je na ikoni predstavljen dom kao simbol osnivanja...

Sto godina kasnije ikona Rubljova je bila proglašena za kanonsku, kaže Genadij Popov.

- Na stoglavom Saboru 1551. godine kada su svi razmatrali kako da se slika Trojica, ikonopisci su dobili konkretan odgovor. Slikati onako kako su slikali starogrčki ikonopisci i Andrej Rubljov. I gotovo! Klasična varijanta je Trojica Rubljova. Nju su pratili mnogi, a u moskovskoj umetničkoj sredini svi sve do kraja 17. veka. I Simon Ušakov i drugi majstori.

Lik svetog Sergija Radonješkog na životopisnoj ikoni pojavio se u isto vreme kad i prvi opis njegovog života – žitije. Govori Genadij Popov.

- Prvi lik pojavio se oko 1422. godine. U prvoj polovini 15. veka već nekoliko odvojenih scena, recimo javljanje Sergija Bogorodici. A već 70-ih i 80-ih godina serija životopisnih ikona.

Žitija Sergija Radonješkog govore o tome da je on bio vidovit, govore o jednom od poslednjih njegovih proviđenja. Na primer, Sergiju je dolazilo mnoštvo ptica i starac je shvatio da posle njegove smrti Trojicki manastir će doživeti procvat a njegovi učenici će nastaviti njegov put po čitavoj Rusiji. Tako je i bilo. Najčuvenije manastire Rusije, između ostalog Kirilo-Belozerski i Ferapontov, osnovali su učenici Sergija Radonješkog.

Tatjana Zavjalova,