Zašto je u Srbiji najpopularniji „rijaliti-šou“ sa Ketrin Ešton?

U vreme kada se u Srbiji kao glavni državni prioritet svakog dana nebrojeno puta pominje dobijanje famoznog datuma za početak dugogodišnjih pregovora sa Evropskom unijom, sasvim u drugi plan su potisnuti oni najvažniji problemi građana koji se tiču njihovog sve lošijeg životnog standarda. A koliko su stvari pošle naopako, najbolje govori ogroman broj građana koji su nekome nešto dužni, pa im zbog toga preti prinudno oduzimanje imovine. Dakle, pogledajmo neumoljive činjenice, koje su mnogim ljudima verovatno važnije od mogućeg dobijanja datuma iz Brisela.

Dakle, po najnovijim podacima u Srbiji ima blizu 400.000 evidentiranih dužnika za struju, a od tog broja preko 200.000 čine domaćinstva u kojima živi najmanje pola miliona građana koji su dužni za potrošenu, a neplaćenu električnu energiju. Naravno, sasvim je razumljivo da se u svakom uređenom društvu svi računi moraju uredno izmiriti, jedino je nerešivo pitanje kako će to za mnoge biti izvodljivo, s obzirom da se ekonomski stručnjaci slažu u oceni da će plate i penzije u predstojećoj godini biti realno još manje nego što su sada.

Takođe, slična je situacija i sa neizmirenim obavezama za komunalne usluge, a to znači da će već ovih dana sudski izvršitelji krenuti u njihovu prinudnu naplatu, pri čemu imaju pravo da osiromašenim građanima zaplene kućne aparate, nameštaj, automobile, ali i stanove .

Ako je za nekakvu utehu, situacija je jednako alarmantna i kod evropskih komšija u Hrvatskoj, gde je prošlog meseca objavljeno da se ni nakon ovogodišnjeg pristupanja Evropskoj uniji tamošnji životni standard baš i nije uzdigao na nove visine, s obzirom da se skoro 300.000 građana Hrvatske nalazi u blokadi zbog dugovanja. Njih očekuju prinudne naplate potraživanja, kojih je konstantno sve više, a vrhunac je bio upravo ove godine kada je Hrvatska primljena u Evropsku uniju, jer su se desila masovna oduzimanja imovine, o čemu svedoči podatak da je baš tokom 2013. godine na ime dugova tamo oduzeto čak oko 6.500 nekretnina. Svi ekonomisti to tumače kao najbolji dokaz propadanja privrede, kao i smanjivanja zaposlenosti i standarda novoprimljenih Evropejaca.

A verovatno najbizarniji prizor je pre nekoliko dana viđen u jednoj drugoj članici Unije, u Bugarskoj, gde je očajni Bugarin, zbog toga što više nije mogao da otplaćuje bankarski dug za hipoteku – srušio svoju kuću, a zatim je gomilu cigli istovario pred bankom i tako se konačno „razdužio“.

Ali da se na trenutak ponovo vratimo na aktuelnu situaciju u Srbiji. Dakle, iz svega navedenog je lako pretpostaviti da ovdašnje građane manje interesuju informacije o tome kada će iz Brisela dobiti datum za početak maratonskih pregovora sa Unijom, a verovatno ih malo više zanima da li će im na vrata zakucati izvršitelji koji su došli da odnesu sve što imaju u kući, a na kraju i samu kuću, ako ni to ne bude dovoljno da se namiri dug.

Međutim, čini se da takvi snimci prinudnog oduzimanja kuća i stanova ne mogu ni izbliza da konkurišu snimcima na kojima nasmešena Ketrin Ešton obećava svetlu evropsku budućnost. Za taj rijaliti-šou su izgleda i dalje obezbeđeni svi udarni televizijski termini.

Ratko Paić,