Ukrajina se upecala na masni zalogaj, a Srbija na praznu udicu iz Brisela

Kako se videlo iz proteklih dešavanja koja su bila odlučujuća za izbor puta kojim će da krenu zvanični Kijev i Beograd, ispostavilo se da je Ukrajina zagrizla masni zalogaj koji joj je ponudila Rusija u vrednosti od preko 17 milijardi dolara, dok se Srbija upecala na praznu udicu briselski h obećanja. Evo o čemu se radi.

Kada je Ukrajina prvobitno zatražila od Evropske unije da joj nadoknadi štetu koja bi nastala potpisivanjem sporazuma o pridruživanju sa njom, Brisel je ponudio Kijevu manje od 10% zatražene sume, što su ukrajinski zvaničnici ocenili ponižavajućom ponudom i odbili su da nastave dalje razgovore sa Evropljanima. A odmah zatim, kada se predsednik Janukovič obratio za pomoć Vladimiru Putinu, Moskva je bez puno razmišljanja dala Ukrajini sve ono što je Kijev uzaludno tražio od Brisela.

Dakle, Rusija je odlučila da kupi ukrajinske državne obveznice u vrednosti od čitavih 15 milijardi dolara, što u suštini znači davanje kredita Ukrajini da bi izbegla bankrotstvo koje joj je pretilo već u najskorije vreme. Osim toga, Putin i Janukovič su se dogovorili da Rusija radikalno smanji cenu svog gasa za ukrajinske potrošače, čak na 268 dolara za hiljadu kubnih metara gasa, što bukvalno predstavlja poklon Ukrajini jer se cena tog energenta za nju snižava otprilike za polovinu, a to će po ocenama ekonomskih stručnjaka značiti oživljavanje ukrajinske privrede, i dodatnu uštedu od preko 2 milijarde dolara.

Ali ni to nije sve, s obzirom da su ukrajinski i ruski predsednik dogovorili celi niz sporazuma o ekonomskoj saradnji, kao i kretanje u pravcu stvaranja zone slobodne trgovine, ali ne između Ukrajine i Evropske unije, nego između Ukrajine i Rusije.

Kako su istakli svi analitičari, to što su dogovorila dvojica predsednika potpuno isključuje bilo kakvu mogućnost da se Ukrajina makar i osvrne u budućnosti prema Evropskoj uniji. Štaviše, sasvim je jasno da su i Putin i Janukovič hteli svima dati na znanje da više nema nikakvog Brisela u njihovim mislima, nego jedino zajednička proizvodnja u raznim granama privrede, a posebno u oblasti mašinogradnje i metalurgije. A povrh svega, bitan je i podatak koji je naglasio ruski predsednik – da Rusija pri tom ne postavlja nikakve uslove, za razliku od Brisela koji je svoju neuporedivo skromniju ponudu Kijevu uslovio zamrzavanjem penzija i plata, iako ni tu nije bio kraj briselskim ucenama.

A najkrupniji rezultat njihovog susreta u Kremlju je činjenica da ovi potpisani sporazumi između Ukrajine i Rusije ne ostavljaju nikakvu sumnju da su vrata Carinske unije i buduće Evroazijske ekonomske unije koja se formira oko Rusije, sada širom otvorena i za Ukrajinu, i samo je pitanje vremena kada će biti ozvaničena odluka o okretanju ukrajinskog broda prema Istoku.

Međutim, za razliku od Ukrajine koja je, kako vidimo, zagrizla masan zalogaj od preko 15 milijardi dolara, i tako na duži rok rešila svoje goruće ekonomske probleme, pred Beograd je bačena samo obična koska u vidu pustih obećanja iz Evropske unije da će dobiti datum o početku pregovora, za koje niko pouzdano ne zna koliko godina će trajati, niti koliku cenu će Srbija morati još da plati za ulazak u Uniju, pored već skoro izvesnog priznanja kosovske nezavisnosti.

Ali u tome i jeste razlika između Ukrajine i Srbije. Naime, Ukrajina se pokazala kao zlatna ribica kojoj je Rusija ispunila sve želje, a Srbija je ovog puta čini se ispala som koji se upecao na praznu briselsku udicu.

Ratko Paić,