Dok se vadi gas iz škriljaca zemlja podrhatava

U Americi su učestali zemljotresi u državama čije teritorije su uvek smatrane seizmički mirnim. U Oklahomi od 2009. godine podzemni potresi su učestaliji desetak puta. Neki naučnici smatraju da seizmička aktivnost nema normalni karakter, već je pozveana sa ljudskom delatnošću na eksploataciji gasa iz škriljaca, koji se dobija metodom takozvanog frekinga.

Uoči katoličkog božića Oklahomu su potresali podzemni potresi jačine 4,5 stepena. Jak zemljotres od 5,6 stepeni se desio u državi pre svega dve godine. Po rečima geologa, 80-ih i 90-ih godina ovaj region je smatran seizmički mirnim. Ali u poslednje 4 godine aktivnost je u državi skočila otprilike 30 puta. Tačni uzroci učestalih prirodnih kataklizama u Severnoj Americi nisu poznati. Naučnici ne isključuju da potresi mogu da budu posledica aktivnog mešanja čoveka.

U Oklahomi se nalazi više od 4000 naftnh i gasnih bušotina, komentariše naučni sekretar Instituta za teoriju prognoze zemljotresa i matematičku geofiziku RAN Aleksandar Gorškov:

- To što se jačnje seizmičke aktivnosti dešava na mestima gde se vrši vađenje gasa iz škriljaca ničemu ne protivreči. U Americi, u regionu Denvera u državi Kolorado, na naftnim poljima je beleženo jačnje seizmičnosti prilikom uvećanja eksploatacije.

Prilikom vađenja nafte i gasa koji se nalaze u škriljačnim stenama, najčešće se primenjuje takozvani freking, skraćeno od termina HydraulicFracturning. U bušotinu se uzbrizgava voda pod ogromnim pritiskom. Na kraju kamene stene ne izdržavaju i pucaju, osobađajući naftu i gas. U stuštini to i jeste mali veštački zemljotres, koji ne predstavlja ozbiljnu opasnost. Ali u industrijskim razmerama ovakva pucanja mogu da dovedu do promene strukture zemljine kore. Do čega to na kraju može da dovede naučnici spore već mnogo godina. Komentariše Aleksandar Gorškov.

- Efekat jačanja seizmičke aktivnosti prilično često se beleži u regionima gde se vrši industrijska eksploatacija naftnih i gasnih nalazišta, na rčaun toga što se radi povećanja efikasnosti eksploatacije u buštoine pumpa voda, a to menja pritisak unutar slojeva. Tako se dešava proces formiranja novih pukotina, i kao što se kaže, stene počinju da pucaju. pri tome mogu da nastanu prilično jaki zemljotresi.

Industrijalci i vlada SAD insisiraju na tome da su takve tehnologije bezbedne. Ali sa njima se kategorično ne slažu zaštitnici prirode. Oni vezuju eskploataciju nafte i gasa iz škriljaca sa elementarnim nepogodama i zagađenjem životne sredine. Stanovništvo mnogih zemalja se zalaže protiv korišćenja metoda frekinga, ističe ekolog Aleksej Jablokov.

- Ove tehnologije su opasne za prirodu. Kako se obično dešava prilikom uvođenja novih tehnologija, ekolozi imaju ogromne primedbe, a pristalice novih tehnologija tvrde da nema ništa strašno. Mislim da narvno treba preduzimati svakakve dodatne mere kako se ne bi desilo klizanje zemljine površine, zemljotresi, zagađenje podzemnih voda, mada kako to da se učini ja ne razumem baš najbolje.

Od 2008. godine eksploatacija nafte i gasa u SAD je skočila za preko 50%. Otprilike od tada Amerikanci su počeli da obraćaju pažnju na učestale podzemne potrese.

Kira Kalinjina,