Forbs: Putin — najuticajniji čovek godine

Jedna od najprimetnijih novosti 2013. godine postalo je objavljivanje novog rejtinga najuticajnijih ljudi sveta u američkom listu Forbs. Predsednik SAD Barak Obama ovog puta morao je malo da se pomeri. On je ustupio po uticaju na svetski sistem međunarodnih odnosa mesto svom ruskom kolegi Vladimiru Putinu. Eksperti su to povezali sa očiglednim uspehom Moskve u sprečavanju vojne operacije zapadnih zemalja u Siriji zahvaćenoj dugotrajnim građanskim konfliktom, kao i sa nizom drugih spoljnopolitičkih i unutrašnjih uspeha Kremlja.

Forbs je jedno od najuglednijih analitičkih izdanja. U svojoj skoro stogodišnjoj istoriji ono je osvojilo poverenje prema objavljenim informacijama, između ostalog rejtinzima političara i biznismena. Vladimir Putin na stranicama ovog lista nije se prvi put našao na spisku najuticajnijih ljudi. Mada ključna pozicija mu je poklonjena prvi put. Drugo mesto je zauzeo Barak Obama, treće predsednik Kine Si Đinping.

Faktički ova trojka odražava realni raspored u globalnoj politici. I upravo takav raspored glavnih aktera svedoči o tome da američki establišment (a list u određenoj meri odražava njegovo mišljenje) priznao je značaj ličnih napora ruskog lidera u raznim oblastima. Od popularizacije geopolitičkih i ekonomskih interesa Rusije do dosledne, i što je najvažnije rezultativne odbrane principa međunarodnog prava i prava suverenih država. U protivnom Sirija bi preživela teške posledice spoljne intervencije, a civilni nuklearni program Irana bio bi povod za pooštravanje sankcija protiv ove zemlje i drugih formi delovanja na njene lidere. Ipak u slučaju Sirije uz aktivno učešće Vladimira Putina bilo je odlučeno da se ograniči uništavanjem hemijskog oružja kao alternativom za vojnu akciju.

O principima formiranja rejtinga Forbsa govorio je potpredsednik Centra za strateške komunikacije Dmitrij Abzalov:

- Jedan od njih je informacioni, tačnije koliko često se političar pominje. Drugo je koliko on učestvuje u donošenju odluka i koliko od njegovog stava zaista zavisi situacija u celini u međunarodnom kontekstu. U tom pogledu ništa neobično u aktualnom rejtingu nema. Nesumnjivo da je jedna od njegovih komponenti postala sirijska tema, i čak šire bliskoistočna. Konflikt u Siriji je pretio da se pretvori u međuetnički i međureligiozni sukob.

Ekspert odaje da su inicijative ruskog predsednika za Siriju izvršile uticaj ne samo na situaciju u regionu, već i na američko tržište, kao i na politički sistem ove zemlje. U suštini predlozi Putina dali su mogućnost Baraku Obami da odustane od strogog scenarija u Siriji i samim tim spreči produbljivanje raskola između demokrata i republikanaca. Francuski novinar Dmitrij De Koško smatra da aktualni rejting potnuno odražava realnu sliku:

- Putin je zaista jedan od uticajnih političara. Njegova uloga između ostalog u sirijskom konfliktu je ogromna. Ona uloga koju je on odigrao možda ne želeći to u potpunosti u slučaju Snouden takođe je važna. To što se danas dešava između Evrope i SAD, između ostalog postalo je moguće zato što Snouden ne sedi u zatovru illi nije likvidiran, već ne našao azil u Rusiji. Putin je ove godine aktivno istupao na međunarodnoj sceni, i unutar zemlje ostaje popularan, mada je odavno na vlasti.

Sam list Forbs objasnio je svoj izbor time što je Vladimir Putin koncentrisao svu vlast u Rusiji u svojim rukama. A Barak Obama, po mišljenju redakcije, podelio je političke poene.

U tom kontekstu predsednika SAD je prestala da voli većina Amerikanaca. Unutrašnji rejting Obame, kako su pokazala anketiranja Kvinpekskog univerziteta i lista Vol Strit Džornel pao je do rekordnog minimuma. Više od polovine gađana države nije zadovoljno delatnošću njenog lidera. To je najniži fiksirani pokazatelj popularnosti domaćina Bele kuće. 54% birala ne odobrava to kako on ispunjava svoje predsedničke obaveze. Još pre nekoliko meseci bilo ih je 49%. Dinamika za Obamu je uznemiravajuća. U američkoj štampi pišu da se njegov medeni mesec sa biračima završio, pod predednikom se provaljuje pod.

I ovde se ne radi samo o reformi zdravstva o kojoj se mnogo govori, već i o čitavom nizu drugih neuspeha, počev od istog tog sirijskog pitanja pa do neuspešne finansijsko-budžetske politike. Ona je i dalje zasnovana na neosiguranom rastu dolarske mase, naduvavanju i tako ogromnog državnog duga (preko 17 triliona dolara), što je dovelo zemlju na ivicu bankrotstva i izazvalo privremeno zatvaranje na desetine ustanova. Na popularnost Obame odražava se smanjenje socijalnih troškova, neuverenost Amerikanaca u budućnost, nezaposlenost, učestali slučajevi masovnih ubistava kao posledica usporavanja ekonomskog rasta, kao i skandal sa Edvardom Snoudenom i pokušajem vlasti da postavi pod strogu kontrolu mal te ne ceo svet, kada su poslovi unutar same zemlje vrlo daleki od ideala.

Ilija Harlamov,