Godina promena za Siriju

2014. godinu će u Siriji obeležiti nekoliko značajnih događaja. Među njima je konferencija Ženeva-2, završetak operacije uništavanja hemijskog arsenala i izbori za predsednika. Sve to zajedno čini novu godinu u mnogome odlučujućom u istoriji sirijskog naroda.

Prvi važan događaj za Siriju 2014. godine biće konfrencija Ženeva-2. Ona treba da bude održana 22. januara u švajcarskom gradu Motrjo. Istina, ako se uzme u obzir koliko puta je odlagan datum ovog susreta, ne može se isključiti da konferencija u svakom trenutku može da bude ponovo odložena. Uz to, sastav njenih učesnika i dalje je predmet žestokih sporova, tvrdi ekspert Centra za arapska istraživanja Instituta za istok Boris Dolgov:

- Ovde je mnoštvo pitanja. Kao prvo, učešće spoljne opozicije u toj konferenciji. Koje snage ove spoljne opozicije će učestvovati ako ona uopšte na to pristane? Drugo pitanje tiče se naoružane antivladine opozicije. Uglavnom su to islamističke grupacije. Kakva će biti njihova pozicija? A postoji i pitanje unutrašnje opozicije, patriotske - kako ona sama sebe naziva. Ona želi da učestvuje u konferenciji Ženeva-2 i ima na to pravo. Ovaj deo opozicije, podsećam, pristaje na nacionalni dijalog i već radi sa vladom na rešavanju sirijske krize.

Nije za sada vrlo jasan i sastav stranih učesnika na konfrenciji. Na primer, Rusija insistira na tome da na sastanak treba da bude pozvan Iran kao važan regionalni faktor i glavni partner režima Bašara Asada. Ipak, bez obzira na logičnost tih argumenata, SAD su uvek nastupale protiv učešća Irana. Između ostalog, tokom 2013. stav Vašingtona je prerpeo osetne promene. SAD ne samo da nisu napale Damask, već su i smanjile pomoć sirijskim pobunjenicima. Na sličan način je postupila i Velika Britanija. U celini, do kraja 2013. godine Zapad je morao da prizna da protiv Asada ratuju ne pristalice demokratskih vrednosti, već radikalni islamisti.

Pri tome zvanične sirijske vlasti bezuslovno ispunjavaju obaveze na uništavanju hemijskog arsenala. Tako da 2014. odnos Zapada prema režimu Asada treba da se promeni nabolje. Ipak, to ne znači da će pobunjenici ostati lice u lice sa vladinim trupama, smatra ekspert Instituta za Bliski Istok Sergej Serjogičev:

- Očekujem velike provokacije od strane Katara i Saudijske Arabije. Ovi momci su zakopali u Siriji milijarde dolara, i naravno, žele da dobiju efekat. Oni neće podleći najverovatnijim nagovorima Amerikanaca ako ne budu podvrgnuti vrlo oštrom pritisku. Sada Amerikanci pokušavaju da ubede Er-Rijad i Dohu da prekinu da šalju teroriste u Siriju. Ali ove zemlje Persijskog zaliva odbijaju da ograničavaju svoju antisadovsku delatnost. Tako da tu sve zavisi od čvrstine Amerikanaca – od toga koliko budu imali snage da nateraju bliskoistočne saveznike da prate njihov kurs.

Još jedan ključan događaj za Siriju 2014. biće predsednički izbori. Bašar Asad je više puta izjavljivao da namerava da učestvuje na njima. Zapad i arapski sponzori pobunjenika insistiraju na tome da je to neprihvatljivo. Ipak, kako je već bilo rečeno, krajem 2013. godine odnos zapadnih zemalja prema Asadovom režimu se promenio. Na jednom od susreta takozvanih prijatelja Sirije, predstavnici Zapada su stavili do znanja učesnicima da više nemaju ništa protiv Asadovih pokušaja da se kandiduje za novi mandat. Između ostalog, sredinom prošle godine libanski kanal Al-Manar je objavio referat Cije koji je posvećen perspektivama predsedničke kampanje u Siriji. Prema prognozama američkih eksperata, na izborima Asad može da dobije do 75% glasova birača.

Artem Kobzev,