Mađarska potvrdila svoju posvećenost "Južnom toku"

Mađarska namerava da ispuni sve svoje obaveze u okviru projekta "Južni tok", izjavio je premijer Viktor Orban nakon razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. U međuvremenu, Evropska komisija nastavlja da insistira na reviziji međudržavnih sporazuma koje je Rusija potpisala sa nizom evropskih zemljama za izgradnju gasovoda.

Mađarska je jedna od ključnih učesnika u ruskom projektu, a ima i najpozitivniji stav o njemu. Još 2008. godine, Mađarska je dala "Južnom toku" status "projekta od nacionalnog značaja." Pri tom, u istom danu kada je došlo do susreta Viktora Orbana i Vladimira Putina, Evropska komisija je podsetila na svoje pretenzije prema projektu. Brisel ne želi da "Gasprom" bude i isporučilac gasa i vlasnik "Južnog toka" po kojem će ići gorivo prema Evropi. Po mišljenju Evropske komisije, međuvladini sporazumi koje je Moskva potpisala sa Mađarskom i drugim tranzitnim zemljama treba da se usklade sa Trećim energetskim paketom. Ovde i ekonomska korist zemalja-učesnica u projektu i poboljšanje energetske bezbednosti čitave Evrope ide u drugi plan. Prema mišljenju profesora MGIMO Elene Ponomareve, "Južni tok" je više od gasovoda:

- Naravno, to daje mogućnost ruskog prisustva ne samo u energetskom sektoru, već i u ekonomiji u celini, u informacionoj politici, u okviru različitih humanitarnih i društvenih inicijativa u oblasti javne diplomatije.

Osim toga, koristi kojima se mogu nadati evropske zemlje koje su uključene u projekat su bez presedana i pružaju ogromne mogućnosti za ekonomski razvoj, nastavlja Elena Ponomareva:

- Ovo je zaista jedinstvena prilika. Uslovi koje nudi Rusija, i njena spremnost da ulaži ogromne svote novca u izgradnju toka nemaju alternativu.

Na primer, u slučaju Srbije radi se o investicijama u njenu privredu od oko 2 milijarde evra, popustima na ruski gas i naknade za njegov tranzit. Za Bugarsku, gde je već počela izgradnja, radi se o 3,5 milijardi evra investicija, skoro 3 milijarde evra prihoda u državni budžet, popusti na gas, posao za lokalne izvođače i krediti za partnere "Gazproma". Tako da je malo verovatno da će se učesnici u "Južnom toku", tako lako odreći od svojih prednosti, iako su dali pravo Evropskoj komisiji da pregovara sa "Gaspromom" o spornim aspektima Trećeg energetskog paketa, uveren je predsednik Centra za strateške komunikacije Dmitrij Abzalov:

- U uslovima teške ekonomske situacije, izgradnja "Južnog toka" predstavlja - radna mesta, a tranzit gasa - jeftinu energiju i ekonomski rast. Ovo su veoma dobre podsticajne mere za države. Teško će biti objasniti glasačima zašto u uslovima visoke nezaposlenosti zemlje dižu ruke od perspektivnih industrijskih projekata.

Moskva je već ukazivala na to da su sporazumi o "Južnom toku" zaključeni pre usvajanja Trećeg energetskog paketa i da imaju prioritet nad njim. Ovu poziciju su, u suštini podržale Bugarska, Mađarska i Slovenija, koje su potvrdile da sporazumi sa Rusijom u vreme njihovog potpisivanja nisu bili u suprotnosti sa evropskim zakonodavstvom, a ako Komisija smatra drugačije, onda neka sama pregovora sa Rusijom, koja je spremna da svoju poziciju brani na sudu. Moguće je doći do kompromisa. Komesar EU za energetiku Ginter Etinger je krajem prošle godine objavio da je Evropska komisija spremna da razmotri pružanje projektu privremenog izuzeća iz pravila evropskog zakonodavstva. Redovni razgovori Etingera i ruskog ministra energetike Aleksandra Novaka o "Južnom toku" biće održani u petak u Moskvi.

Leonid Gurjanov,