Ruski proizvođači oružja diverzifikuju izvoz u Južnoj Aziji

Razmere rusko-indijske saradnje u oblasti vojno-tehničke saradnje danas nikog više ne čude. A saopštenje o poslu između Moskve i Dake bilo je prava senzacija. Dogovori postignuti u toku posete premijera Šeiha Hasinija Vazeda Moskvi u januaru 2013. godine materijalizovani su u sporazum o isporuci 24 školsko-borbena aviona Jak-130 Bangladešu.

Prema podacima informisanih izvora, kupovina ruskih Jakova je izvedena na račun kredita od milijardu dolara koji je Rusija dala Bangladešu pre tačno godinu dana. Tako je Moskva pokazala težnju da stimuliše interesovanje za rusko oružje i potražnju za njim u zemljama Južne Azije.

Kupovina ruskih Jakova može da bude za Bangladeš odlučujući korak, koji će omogućiti toj južnoazijskoj državi ubuduće da obnovi svoje ratno vazduhoplovstvo jer na avionima datog tipa mogu da se školuju piloti i da se vode borbena dejstva.

Ovom kupovinom Daka ne samo da zatvara za dugo svoju potrebu za školsko-borbenim avionima. Uzimajući u obzir da na Jaku-130 može da se uči kako da se upravlja lovcima raznih generacija, ovo iskustvo će verovatno biti traženo. Narednih godina bangladešski vojnici će moći da kupe partiju MiG-ova ili drugih lovaca ruske proizvodnje. To će im omogućiti da ubuduće opreme svoje oružane snage teškim lovcima i da primenjuju veštine stečene u toku eksploatacije aviona Jak-130.

Nije slučajno što ruski izvori koji rade u sistemu vojno-tehničke saradnje nazivaju izdvajanje kredita od jedne milijarde Bangladešu geopolitičkim gestom. Gestom koji je pokazao zaniteresovanost u popularizaciji ruskog oružja na tržištu Južne Azije. Uzimajući u obzir da osim Jakova Bangaldeš već danas ispoljava interesovanje za drugu rusku tehniku – helikoptere Mi-171 i Mi-17V5, oklopne transportere BTR-80, tenkove T-72, kao i lovce Su-27, Su-30MK2 i Mig-29SMT, tržište ove zemlje može da postane za Moskvu vrlo perspektivno.

Vrlo je simbolično što se vest o velikom oružanom ugovoru sa Dakom pojavila u kontekstu saopštenja o tome da je 2013. godina bila za ruske izvoznike oružja vrlo uspešna. Prošle godine Rosoboroneksport je uspostavio rekord, isporučivši naručiocima u 60 zemalja naoružanja i vojne tehnike u vrednosti od preko 13 milijardi dolara. U jednom od nedavnih intervjua generalni direktor Rosoboroneksporta Anatolij Isajkin je izjavio da namerava da radi na tome da i nadalje Rusija očuva drugo posle SAD mesto u oblasti isporuke naoružanja.

U Aziji osnovni uvoznici ruskog naoružanja i vojne tehnike za sada ostaju Indija, Kina, Vijetnam, kao i Indonezija i Malezija. Ipak nije tajna da ima i drugih država koje bi veoma želele da imaju rusko oružje, ali po pojedinim ekonomskim ili geopolitičkim razlozima za sada ga nemaju. Tako da potencijal proširivanja ruskog izvoza još nije ni iz daleka iscrpljen.

Ne sme se zanemariti to što vodeći ruski partner u oblasti vojno-tehničke saradnje u Južnoj Aziji, Indija, demonstrira težnju diverzifikacije izvora oružanih isporuka. Uporni pozivi da se indijska armija opremi francuskim, američkim i drugim obrascima borbene tehnike čuju se u kontekstu obraćanja vlade Manmohana Singha vojsci da se štedljivije troše sredstva i da se ispoljava sve veća selektivnost.

U poslednje vreme u indijskoj štampi su počele da se pojavljuju publikacije čiji smisao se svodi na to da je zlatni vek saradnje odbrambenih resora dve zemlje prošao. Ipak primer istog tog Bangladeša svedoči da je potražnja za ruskim naoružanjem u Južnoj Aziji i dalje visoka.

Sergej Tomin,