Korupcija po evrostandardima

Razmere problema u Evropi prosto začuđuju – tako je okarekterisala stanje stvari u borbi protiv korupcije evropski komesar za unutašnje poslove, predstavnica Švedske Sesilija Malmstrom u članku koji se pojavio u švedskom listu Geteborgs Posten.

Evropska komisija je užasnuta – ponavlja za njom Internet portal Euronjuz, opisujući izveštaj o stanju borbe protiv korupcije u zemljama jedinstvene Evrope. To je prvi dokument na sličnu temu koji je pripremio najviši organ izvršne vlasti – Evropska komisija. I predstavila ga je narednog dana posle izlaska članka sama gospođa Malmstrom. Podaci navedeni u članku i referatu u stvari mogu da izazovu mal te ne šok kod običnog evropskog poreskog obveznika. Korupcija, dolaze do neutešnog zaključka autori referata, postoji u svih 28 zemalja članica EU, istina u raznoj meri. Ali slobodnih zona od ove pojave u EU nema. Sumarna šteta koja se nanosi ekonomiji jedinstvenoj Evropi ili drugim korupcionim poslovima, iznosi, po proračunima komisije, 120 milijardi evra godišnje.

Ovde, između ostalog, treba se odmah ograditi. Prema podacima evropske antikorupcione agencije OLAF, na koju se poziva niz medija, zemlje EU godišnje gube od korupcije 323 milijarde evra, što iznosi skoro jednu trećinu sedmogodišnjeg budžeta EU za 2014-2020. godinu. Između ostalog, sama Evropska komisija koja je navela cifru od 120 milijardi evra, priznaje da je u praksi šteta mnogo veća.

Razume se, konstatuju eksperti evropske komisije, nivo korupcije u zemljama EU je nejednak. Skoro svi anktetirani biznismeni u Grčkoj, Italiji i Španiji smatraju datu pojavu kod sebe masovnom. Najveću zabrinutost Evropske komisija izaziva situacija u Bugarskoj i Rumuniji. Između ostalog, kako ističu evropski mediji, korupciona bolest ne štedi ni ugledne članove glavnog evrokluba Evrope. Novinari podsećaju između ostalog na milione funti koje je potrošio britanski ministar odbrane za kompjuterski program koji ne radi, na mito nemačkih biznismena grčkim činovnicima za ugovore o kupovini oružja, na izbegavanje bivšeg ministra za poslove budžeta Francuske Žeroma Kajuzaka da plati porez i na druge činjenice.

Kako je istakla Sesilija Malmstrom, u mnogim zemljama Evrope postoje adekvatni zakoni borbe protiv korupcije, ali oni se ne primenjuju uvek i svugde. A ponekad nema ni političke volje za njihovo pretvaranje u život. U datoj fazi, po rečima evropskog komesara, ne predlaže se donošenje nekih sankcija ili pooštravanja zakonodavstva. Naredni korak će biti početak dijalog asa vladama i parlamentima zemalja EU, kao i sa Evropskim parlamentom po pitanju borbe protiv korupcije. Drugi referat o datom problemu planiran je za predstavljanje za 2 godine.

Na kraju jedna nijansa. Govoreći o korupciji, evropski eksperti često pominju Rusiju. Profesor Visoke škole ekonomije Ivan Rodionov po datom pitanju je vrlo kategoričan.

- Za mene, na primer, optužbe na račun Rusije za korupciju potpuno ništa ne znače. Korupcija je otprilike ista u svim zemljama. Na primer, dobro sam poznavao poštovanog direktora jedne nemačke fabrike. On je služio kaznu zatvora zato što je davao novac za predizbornu kampanju. To je takođe korupcija. Tako da za mene u izveštaju Evropske komisije nema ništa novo.

Osim ekonomske štete, rekla je u svom izlaganju Sesilija Malmstrom, korupcija potkopava poverenje građana prema demokratskim institucijama vlasti. Uoči izbora za Evroparlament to zvuči posebno aktualno.

Oleg Severgin,