Ukrajinska federativna republika?

Sukob u Ukrajni sve jače utiče na fudamentalne protivrečnosti između zapada i istoka zemlje. Podignuto je pitanje o novom revidiranju ustava, a eksperti i političari govore o tome da radi spasa svoje celovitosti Ukrajina treba da pređe sa unitarnog modela upravljanja na federativno uređenje.

Ideja federalizacije Ukrajine nije nova. Prvi put su se za federaciju založili upravo na zapadu zemlje, u istorijskoj Galiciji, težeći da tamo osiguraju samoupravu. Ali kada je čitava zemlja postala nezavisna 1991. godine, zapadnoukrajinski političari su smatrali da je cilj dostignut i da nema nikakve potrebe da se pruža sada ne zapadu, već istoku, neko autonomno prvo. Za vreme narandžaste revolucije 2004. godine pitanje federalizacije je bilo postavljeno na istoku, od strane Viktora Janukoviča i Partije Regiona. Ideja federalizacije je bila osnova političkog programa Partije regiona, sa kojim je ona krenula na izbore i pobedila 2010. godine.

Ove nedelje lideri opozicije su izjavili da neće dopustiti federalizaciju Ukrajine. Zašto? Zato što istok danas igra ulogu krave muzare za zapad, smatra direktor Instituta za zemlje ZND Konstantin Zatulin.

- Za to postoje direktni ekonomski razlozi. Jer zapad Ukrajine živi od dotacija koje se stvaraju radom istoka. Na primer, Volinska oblast na zapadu Ukrajine – 74% njenog budžeta je dotaciono. Istovremeno u Dnjepropetrovskoj oblasti na istoku Ukrajine od ukupnog bruto proizvoda oblasti ostaje svega 18%, sve ostalo se oduzima i preko budžeta preraspoređuje u korist zapada. Neprirodna situacija: ljudi na istoku rade, kako bi na zapadu mogli da se sprovode raskošni socijalni programi, grade putevi, tuneli, da se bavi uređenjem i slično. Pri tome na zapadu značajni deo stanovništva ne boravi stalo u Ukrajini, već kao gastarbajteri zarađuju novac ne državi, već sebi, u Evropi ili Rusiji.

Ne čudi što zapadnoukrajinski političari neće prihvatiti razgovore o federaciji, bez obzira na to što ona pretpostavlja slobodni izbor gubernatora, koji se sada imenuju iz Kijeva. Zapad ne želi budžetski federalizam, smatra Konstantin Zatulin, on želi da i dalje gura ruku u džep ukrajinske države. I ne želi da istok dobije politički subjektivitet.

Danas opoziciju aktivno podržavaju u tom političari geopolitičog Zapada, kao što je to bilo u doba narandžaste revolucije, kada je ambasador Nemačke putovao u Donjecku oblast da ubeđuje tamošnju elitu da federalizacija ne vredi. Međutim upravo takvo uređena sa mogućnošću samoopredeljenja delova zemlje koji se ne slažu između sebe može danas da je sačuva od raspada. Govori Konstantin Zatulin.

- U nastalim uslovima federalizacija Ukrajine stvara realne mogućnosti za očuvanje Ukrajine kao države. Čak i za razliku od narandžaste revolucije, usijanje je dostiglo krajnje granice. Federalizacija pretpostavlja podelu ovlašćenja. Na istoku se ne vidi drugi put koegzistencije u okviru Ukrajine osim garancije da prethodna shema pri kojoj zapad naručuje muziku koju istok plaća, za istok je neprihvatljivija. Federalizacija nije uvertira za raspad Ukrajine. To je vakcinacija od raspada Ukrajine.

Potencijalno ideja federalizacije Ukrajine ima ozbiljan ideološki, ekonomski, socijalni resurs. Ali njena realizacija zavisi od političke volje Kijeva, uveren je izvršni direktor Politikološkog centra Sever-Jug Aleksej Vlasov.

Tema federalizacije sve češće se čuje ne samo u ukrajinskim, već i u međunarodnim medijima, zato što, po mišljenju mnogih eksperata, to je realna alternativa procesu poluraspada u kojem se sada nalazi zemlja. Nezavisno od toga čime će se završiti sukob na majdanu, neslaganje istoka i zapada Ukrajine – ideološko, mentalno, civilizacijskog, koje se u trenutku političke krize ispoljava sve reljefnije, preti celovitosti zemlje i može da dovede do razbuktavanja građanskog rata.

Ksenija Fokina,