Rođenje Gospoda i Spasa našeg Isusa Hrista

7. januara po novom a 25. decembra po starom kalendaru, Pravoslavna Crkva radosno proslavlja Rođenje Gospoda i Spasa našeg Isusa Hrista.

Mir Božiji - Hristos se rodi!

Vaistinu Hristos se rodi!

"A kad se navrši vrijeme, posla Bog Sina svojega jedinorodnoga" da spase rod ljudski". U to vreme iziđe zapovest rimskog imperatora Avgusta, da se popiše sav narod u rimskoj Carevini. Shodno toj zapovesti trebao je svako da ode u svoj grad i tamo se upiše. Zato Josif Pravedni dođe s Presvetom Devom u Vitlejem, grad Davidov, jer su oboje bili od carskog Davidovog kolena. Kako se u taj mali grad sleže mnogo naroda, Josif i Marija nisu mogli da nađu prenoćište ni u jednoj kući, zbog čega su se sklonili u jednu pećinu, gde su pastiri svoje ovce čuvali. U toj pećini rodi Presveta Deva Spasitelja sveta, Gospoda našeg Isusa Hrista. Rodi Ga bez bola, kao što Ga je i začela bez greha, od Duha Svetoga, a ne od čoveka. Ona Ga sama povi u lanene pelene, pokloni Mu se kao Bogu i položi Ga u jasle. Potom je prišao i pravedni Josif. I on Mu se pokloni kao božanskom plodu devičanske utrobe.

Dođoše i pastiri iz polja, upućeni od angela Božjeg, i pokloniše Mu se kao Mesiji i Spasitelju. I čuše pastiri mnoštvo angela Božjih kako pevaju: "Slava na visini Bogu i na zemlji mir, među ljudima dobra volja". Za njima stigoše i tri mudraca s Istoka, vođeni čudesnom zvezdom. Oni novorođenom Spasitelju darovaše: zlato, tamjan i izmirnu. Pokloniše Mu se kao Caru nad carevima.. Tako dođe na ovaj svet Onaj, čiji dolazak bi prorečen od proroka. Rodio se onako kako je bilo i prorokovano: od Prečiste Deve, u gradu Vitlejemu, po telu od kolena Davidova, u vreme kada više nije bilo u Jerusalimu cara koji je bio potomak Jude, nego carovaše tuđin Irod. Posle mnogih Svojih praobraza i nagoveštenja, izaslanika i vesnika, proroka i pravednika, mudraca i careva, najzad se javi Gospodar sveta i Car nad carevima, da izvrši delo spasenja ljudskog, koje nisu mogle da izvrše Njegove sluge.

Kada je ljudski rod, u svom ovozemaljskom hodu, zašao u tamu, u mrak gde se nije znalo ko je ko i u kome čovek u čoveku nije brata video, tada je Tvorac neba i zemlje, iz svoje prevelike ljubavi, poslao Arhangela Gavrila u grad Nazaret da najčistijoj i najdostojnijoj devojci Mariji, a preko nje i celom čovečanstvu, objavi radosnu i blagu vest izbavljenja i spasenja.

„Raduj se, blagodatna, Gospod je s tobom!" glasio je pozdrav kojim se otvorila drama novog stvaranja i novog početka. Videvši njenu zbunjenost, Arhangel joj je rekao: „ Ne boj se Marija jer si našla blagodat u Boga. I evo začećeš i rodićeš sina i daćeš mu ime Isus."„ Kako će to biti, kada ja ne znam za muža?" Pita ona u svojoj detinjoj čednosti i čistoti. Arhangel joj tada, i svima nama, otkriva „veliku tajnu pobožnosti" i odgovara: „ Duh sveti doći će na tebe i sila Višnjega oseniće te; zato i ono što će se roditi biće sveto i nazvaće se Sin Božji". Čuvši ovo, Prečista, smerno odgovara: „Evo sluškinje Gospodnje; neka mi bude po reči tvojoj".

Ona, dakle, nije rekla evo sluškinje tvoje, Arhangele, već; evo sluškinje Gospodnje, jer zna da je on samo vesnik volje Božije, sluga Boga živoga, Boga kome je i ona svojim životom, i celim svojim bićem, izražavala svoju poslušnost, u najpotpunijoj smirenosti. Pošto ova blagovest nije samo bila reč, već, kao i svaka Božija reč, Božije delo, Prisnodjeva Marija je, nakon devet meseci, kao najčistiji izvor, u kome se Bog ogledao, rodila sina, svoga Prvenca, Bogomladenca Hrista, Besmrtno sunce i Istočnika našeg Spasenja. To radosno viđenje mi i danas proslavljamo, ali ne samo kao istorijski događaj već, pre svega, i iznad svega, kao rođenje Boga u nama, u našim srcima. Slavimo, dakle, večnog Boga, koji se rađa u vremenu. Onoga koji se ovaplotio u ljudsko telo i došao da uništi carstvo smrti da bi nas od nje izbavio, pokazao put spasenja i konačno priveo Bogu.

Okrenimo lice ka Bogomladencu Hristu i odlučno pođimo ka „Gori Tavorskoj", Gori našeg Preobraženja i Spasenja. Neprestano se otvarajmo ljubavlju prema Bogu i bližnjima, praveći i pripremajući kolevku za Bogomladenca Hrista, koji se radi svih, a ne samo radi nas, rodio, stradao, na krstu raspet, pogreben bio i Vaskrsao. Znajmo da se bez ljubavi prema Bogu u nama, ne može roditi ni ljubav prema bližnjima, ljubav kojom nas je Gospod voleo i kojom nas još uvek voli. Samo tako postupajući, doživećo radost ovog velikog praznika, praznika anđela i ljudi, neba i zemlje i tako osvetljeni i prosvetljeni, moći jedni drugima, posvedočiti istinu Bogorođenja.

Rođenjem Tvojim, Hriste Bože naš, zasija svetu svetlost razuma, u kojoj, oni koji se zvezdama klanjahu, od zvezde naučeni behu da se poklone Tebi - Suncu Pravde, i da poznaju Tebe sa visine Istoka; Gospode, slava Ti!

Mir Božiji - Hristos se rodi!