Problem vodnih resursa izbija u prvi plan

Pitanje deficita vodnih resursa postaje sve važnije u mnogim regionima sveta. Arapski svet u pogledu osiguranja vodnih resursa nalazi se u vrlo teškom položaju. Pri tome, na teritoriji Bliskog Istoka i Severne Afrike živi 5% stanovništva planete, na nju otpada samo 0,9% svetskih rezervi vode. Mnoge zemlje faktički piju sa jednog izvora. Između ostalog, basen reke Nil deli desetak država. Za sve je određena kvota za korišćenje vodnih resursa. Egipat koji se nalazi najniže u toku, koristi najveći deo vode iz Nila.

Dok je Egipat bio glavna regionalna snaga, njegovo pravo na vodu praktično nisu osporavali. Etiopija je svojevremeno pokušavala da izgradi branu, ali egipatski avion je potopio brod sa opremom za izgradnju i pitanje je bilo niz godina zatvoreno. Sada se situacija u regionu promenila. I Adis-Abeba je započela projekat Preporod – podizanje ogromne hidrocentrale u vrhovima Plavog Nila, koji je glavna arterija velike reke. Etiopija ima kao saveznike Keniju, Sudan, Južni Sudan i Džibuti. Njima su Etiopljani obećali da prodaju deo deficitne u regionu električne energije. Egipat koji može u toku izgradnje da ostane bez značajnog dela vode Nila, pokušava da se suprotstavi projektu. Ali zveckanje oružjem danas nije varijanta. Kairo je priznao neophodnost uzajamnih dogovora. Pregovori Egipta sa Etiopijom i Sudanom po pitanju vode, mada za sada bez rezultata, ipak su započeli. Međunarodna javnost, između ostalog i Rusija, svim snagama doprinose izradi uzajamno prihvatljivih rešenja.

Gore je kada strane u konfliktu nemaju mogućnost ni želju da sednu za pregovarači sto, smatra ekspert za međunarodna pitanja Marina Sapronova.

- Reka Jordan i njene pritoke su glavni vodni izvori za čitav Bliski Istok. Zato je vodno pitanje prilično oštro u jordansko-sirijskim odnosima, u jordansko-izraelskim, u surijsko-iračkim, u libansko-izraelskim, u palestinsko-izraelskim odnosima. Tačnije sve države koje uzimaju vodu iz jednog izvora stupaju u konflikte sa svojim susedima. Ali izuzev Jordana druge države regiona nemaju diplomatske odnose sa Izraelom. Zato se problem upire u nemogućnost bilateralnog regulisanja vodnog pitanja u pojedinim odnosima.

Nije bolja situacija ni oko podele vode u Centralnoj Aziji. Uzbekistan otvoreno preti Tadžikistanu da će započeti rat, ako Dušanbe izgradi Rogunsku hidrocentralnu na reci Vahš i ograniči dostup vode nizvodno. Problem se nije pojavio danas, ali ranije je mogao da se reši političkom voljom, ističe zamenik direktora Državnog hidrološkog instituta Valerij Vuglinski.

- U sovjetsko vreme u republikama Srednje Azije, gde se aktivno razvijalo navodnjavanje, ovi problemi su rešavani na državnom nivou, u vladi SSSR. Zato što između sebe stanovnici regiona nisu mogli da reše ovaj problem. Danas susedne zemlje čak političkim merama ne mogu da reše pitanja deficita vodnih resursa. Posebno onda kada država koja stoji uzvodno gradi akumulacije na početku reke, uzimajući deo njenog sliva. U državama koje stoje nizvodno pojavljuje se deficit vode i politička napetost sa tim u vezi.

Stanovništvo Zemlje raste i troši sve više prirodnih resursa. Prema podacima UN, akutni deficit vode za piće za 10-ak godina će osećati 45% stanovništva planete. Sve ide ka tome da će uskoro pitanje vode biti ključno u međunarodnoj diplomatiji.

Natalija Kovaljenko,