Svepravoslavni sabor će biti održan

Svepravoslavni sabor uz povoljne okolnosti biće održan 2016. godine. O tome su se dogovorili poglavari 13 pravoslavnih crkava sveta u Istambulu.

Njihov sastanak inicirao je poglavar Konstantinopoljske crkve patrijarh Vartolomej i povećen kako međupravoslavnim pitanjima, tako i aktualnim problemima savremenog sveta.

To što je Svepravoslavni sabor konačno dobio makar ne tačan datum, ali godinu i mesto održavanja – Istambul 2016. godine – već je ogroman korak unapred. Ka tom rešenju išlo se preko 50 godina. U poređenju sa tim da sabori uz učešće svih pravoslavnih protojereja nisu održavani od Drugog Nikejskog Vaseljenskog sabora 787. godine, to nije ništa. Ipak sada je jasno da bez Svepravoslavnog sabora mnoga pitanja ne mogu da se reše. Sabor će biti događaj od istorijske važnosti, uveren je poglavar Ruske pravoslavne crkve patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril:

- Ovakvih sabora u istoriji prakitčno nije bilo, pošto će se on sastojati od svih pravoslavnih crkava. Vrlo je važno da će se odluke na tom Saboru donositi konsenzusom, tačnije uz opštu saglasnost. Nikakvog glasanja neće biti. Ali istovremeno u dokumentu koji je bio usvojen sada rečeno je da svaka crkva ima jedan glas. To znači da Crkva ne može da predstavlja dva različita pogleda, već mišljenje autokefalne crkve treba da bude formulisano tako da ono izraživa raspoloženje čitave eipskopije, duhovništva, naroda. To je vrlo važno da ne bude sudara, da ne bude ničeg što bi moglo da nas deli. Sabor treba da nas sve objedini, da nas učini efikasnim pred licem onih problema koji postoje u svetu, i da pomiri one koji za sada nisu u punoj meri pomireni.

Početkom 60-ih godina, čim se pojavila ideja odražvanja Svepravoslavnog sabora, protojerejima na razmatanje bilo je ponuđeno ko sto tema. Godinama se broj smanjio do 10. Svaka je prilično dugo usaglašavana, i danas je o 8 tema postignuta saglasnost svih crkava. To znači da sabor može da se održi. Među njima je pravoslavna dijaspora u nepravoslavnim zemljama, pitanja zajedničkog kalendara, dovođenje u sklad crkvenih postulata o postu, odnos pravoslavnih crkava prema ostalom hrišćanskom svetu i druga. Takođe je odlučeno da će svaku crkvu predstavljati 24 arhijereja na čelu sa poglavarom. Između ostalog metod održavanja Sabora, kao i princip konsenzusa, predložila je Ruska pravoslavna crkva, nastavlja mitropolit Ilarion.

- Na Saboru će predsedavati, naravno, prvi među jednakima, patrijarh Konstantinopoljski, ali on će sedeti u okruženju drugih predstavnika autokefalnih pravoslavnih crkava. Tako spoljna slika našeg Sabora neće ličiti na katoličke, gde sedi papa na čelu, a svi episkopi u sali. Ona će odražavati pravoslavno učenje o crkvi prem akojem autokefalne pravoslavne crkve predvode jednaki po dostojanstvu predstavnici, patrijarsi, mitropoliti.

Između ostalog rezultat aktualnog istambulskog sastanka nije samo utvrđivanje pravilnika predstojećeg Svepravoslavnog sabora. Poglavari crkava su usvojili niz važnih obraćanja – u zaštitu hrišćana u Siriji i na Bliskom Istoku. Takođe i izjavu o političkoj krizi u Ukrajini. Kako je istakao patrijarh Kiril, u toj izjavi postoje tri vrlo važna elementa:

- Prvo je poziv na mir i na to da se sva pitanja rešavaju mirnim sredstvima. Drugo je da niko silom ne zauzima crkve i manastire. Tačnije, da u repšavanju crkvenih sporova ne učestvuje vojna ili fizička sila. I treće, to je naravno vrlo važno, povodom stanja u Ukrajini, to je obraćanje ljudima koji se nalaze u raskolu. Sve pravoslavne crkve su pozvale raskoljnike da se vrate svetoj Pravoslavnoj crkvi.

Ovaj poziv podrazumeva kanonski princip obnove crkvenog jedinstva u Ukrajini, podvukao je poglavar RPC.

Milena Faustova,