Ukrajinska kriza je podvukla značaj izgradnje Južnog toka

Čini se da je narodna izreka da u svakom zlu ima neko dobro, pronašla svoju primenu čak i u aktuelnim dešavanjima u Ukrajini, s obzirom da je talas nasilja i neizvesnosti kog su pokrenuli pučisti u Kijevu, više nego ikada ranije podvukao važnost izgradnje gasovoda Južni tok, kao alternativnog pravca dopremanja ruskog gasa evropskim kupcima, a takođe i na Balkan, odnosno potrošačima u Srbiji.

Drugim rečima, u trenucima kada u mnogim sredinama dominiraju i zavode svoju vlast grupe ukrajinskih ekstremista koje se ponose svojim neonacističkim karakterom, a iz vojnih skladišta na zapadu Ukrajine nestaju ogromne količine oružja, uključujući i rakete, sasvim je logično zapitati se u kojoj meri je bezbedna glavna ruta kojom se Evropa snabdeva tim važnim energentom, a koja se pruža upravo preko te zemlje?

Naime, gasovod Južni tok, koji će proraditi krajem 2015. godine, i po dnu Crnog mora dopremati ruski gas do Bugarske, a zatim preko Srbije dalje do evropskih potrošača, pogotovo ovih dana dobija svoje puno opravdanje, jer se pokazuje u kojoj meri je ideja njegovog stvaranja išla ispred vremena u kome se jasno iskristalisao rizik transporta preko Ukrajine.

Inače, sasvim je očigledno i to da ne postoji bojazan da će taj cevovod u izgradnji, biti prazan kada profunkcioniše, zato što upozorenja pojedinih evropskih diplomata da se Rusija navodno preračunala jer bi Evropa mogla da odustane od ruskog gasa, nemaju svoje realno pokriće ako se uzme u obzir činjenica je Evropi potrebno sve više gasa, te da će njena potrošnja tog energenta u sledećih 15 godina porasti za četvrtinu, a od toga će morati da uvozi čitavih 80 procenata, i to prvenstveno iz Rusije.

Upravo zato je ohrabrujuće zvučala nedavna tvrdnja vicepremijera Vučića povodom trenutnih poteškoća sa finansiranjem srbskog dela Južnog toka, da neće biti nikakvih problema oko izgradnje gasovoda i da će država ispuniti sve svoje obaveze po tom pitanju.

Dakle, samo u tom slučaju kada se taj kolosalni projekat uspešno privede kraju, i Srbija će moći bezbrižno da odahne, ne razmišljajući o tome šta će da se desi sa protokom gasa kroz Ukrajinu, bez obzira da li ga budu ugrožavali tamošnji nemiri, ili možda ako ruski državni gigant Gasprom eventualno bude bio primoran da zavrne slavinu Ukrajini zbog duga koji već sada iznosi zapanjujućih dve milijarde dolara, zato što bi prekid isporuke ruskog gasa tim pravcem neizbežno pogodio i Srbiju.

Stoga, ako ni zbog čega drugog, ukrajinska kriza koja se dešava pred našim očima i kojoj se još uvek ne nazire kraj, imala je pozitivnog efekta barem utoliko što je skrenula pažnju na značaj i neophodnost finalizacije gasovoda Južni tok po planiranoj dinamici, da bi se izbegla svaka mogućnost nastanka problema u isporukama gasa.