Čovek može dugo da živi, ali ne svaki

Do 2050. godine dužina života od 120 godina može biti normala za stanovništvo ekonomski razvijenih zemalja. Takvu prognozu daje šef komiteta za nauku tehnologiju Državne Dume RF, akademik RAN Valerij Čerešnjev. Pre svega ova tvrdnja tiče se zemalja, u kojima je danas dužina života u proseku najmanje 80 godina. Rusija trenutno ne može se pohvaliti takvim pokazateljima. Ali su očigledne pozitivne tendencije.

Dužina života je promenljiva veličina. Danas je ona najkraća kod stanovništva Svazilenda, Angole, Mozambika – dobro je, ako dožive do 40-te godine. Najduže žive stanovnici Andore i Japana – preko 80 godina. Ostale dve stotine država se nalaze između njih. Dužina života zavisi od ekologije, ekonomskog razvoja, nivoa medicine. A u proseku, svi bi mogli da žive do 120 godina. Upravo toliko je dato čoveku u procesu evolucionog razvoja. Sovjetski patofiziolog, akademik Aleksandar Bogomolec je još 30-tih godina prošlog veka izneo teoriju, prema kojoj je dužina života sisara jednaka proizvodu perioda rasta i koeficijenta 5-6. Savremenici su ismejali naučnika, ali dalja istraživanja su potvrdila da je u pravu, ističe akademik RAN doktor medicinskih nauka Valerij Čerešnjev.

- Na primer, muškarac raste do 25-te godine, žena negde do 20-te, kada se potpuno završava rast skeleta. Ukoliko množimo sa 5, onda dobijamo 100-125 godina. To pravilo možemo posmatrati kod mnogih životinja. Kuče raste jednu i po do dve godine, i u proseku živi 9-10 godina. Konj raste do 4-te godine i živi 25 godina. Smanjenje na jednu petinu može biti izazvano socijalnim uslovima: stresovi, nepovoljna ekologija. A ukoliko se živi u normalnim uslovima, ekološki čistoj sredini, dobrom ishranom, i vodi pravilan način života, onda dužina života čoveka će biti 100-110 godina.

Polazeći od ove teorije, akademik Čerešnjev prognozira zemljama Evrope, zatim Japanu, SAD – svima, gde danas dužina života iznosi preko 80 godina, da će već za današnju generaciju stogodišnji jubilej biti uobičajen. Dugovečnost će se odbrojavati od 120-te godine. Uostalom, stanovništvo zemalja, gde je statistika nepovoljnija, ne teba sve da baci i pojuri za godinama koje ističu. Jer je situacija veoma promenljiva. U Rusiji, na primer, tokom protekle decenije prosečna dužina života je porasla na 7 godina, i stigla do 72. Ovim tempom će zemlja uskoro ući u prgnozirane okvire.

Uostalom, optimizam akademika ne dele svi gerontolozi. U povoljnim okolnostima prosečna dužina života čoveka će porasti, ali 120 godina je pre granica, nego norma, iznosi svoje uverenje predsednik Evropske asocijacije gerontologije i gerijatrije, dopisni član Ruske akademije medicinskih nauka Vladimir Havinson.

- Evolucijski maksimalna dužina života čoveka iznosi 110-120 godina. Na današnji dan u svetu ima samo 88 osoba sa 110-115 godina. Prosečna dužina života je 82-86 godina, i to u ekonomski razvijenim zemljama, sa razvijenom infrastrukturom, kvalitetnom i blagovremenom medicinom. Tako da smatram, da će prosečna dužina života u zemljama sa dobrom privredom biti u porastu, i u najskorije vreme će biti 90-95 godina. Čto se tiče prognoze, da će prosek biti 110-120 godina, - u narednih nekoliko decenija to je malo verovatno. To je maksimalna dužina života. Svi ljudi neće moći da stignu do gornje granice.

Ali glavni gerontolog Evrope Vladimir Havinson ipak daje nekoliko saveta onima, koji bi da duže prožive.

- Život produžava ograničenje kaloričnosti, odnosno pametna ishrana – to je najvažniji lek. To je dokazano na majmunima, i na ljudima. Drugo – korišćenje regulatora metabolizma, koji regulišu razmenu ugljenih hidrata i lipida. Potrebno je još ispravno korišćenje odgovarajućih kombinacija antioksidanata i vitamina. I peptidi – molekule belančevine, koji regulišu aktivnost gena. Već je dokazano, da ovi peptidi povećavaju dužinu života na 30-40%. To je rezerva, kojom raspolažu sva živa bića.

Komplet ovih sredstava pomaže da se proživi dug život i sačuva bodrost i bistar um. Bez toga i dugi život neće biti od radosti.

Natalija Kovaljenko,