Ukrajina u NATO-u

Vrhovna Rada namerava da odustane od vanblokovskog statusa Ukrajine i da usvoji zakon o stupanju Ukrajine u NATO.

Autori odgovarajućeg nacrta zakona postali su poslanici Batkivščine, među njima Boris Tarasjuk – ranije je on bio šef misije Ukrajine u NATO-u, zatim je rukovodio ministarstvom inostranih poslova. Koliko je danas realno članstvo Ukrajine i NATO-u? Ruski politikolog Sergej Mihejev smatra da slične akcije Ukrajine predtavljaju pokušaj da se nađe još jedan instrument pritiska na Rusiju i put ka produbljivanju konfrontacije.

- Ogorčava to što nikakvih pozitivnih argumenata ni Kijev, ni njihovi partneri za Zapadu ne nude Rusiji. Hajde da kažemo pošteno: čitava ova situacija je provocirana ultraagresivnom pozicijom onih koji su uzurpirali vlast u Kijevu. Da nije bilo tih ultradesničarskih grupa nacionalista, da nije bilo tako jednoznačne podrške ovih radikala od strane nekih zapadnih političara, rekacija Rusije bi bila druga. Da li će NATO tim povodom imati konsolidovan stav? Naravno, Anerikanci igraju tamo prvu violinu. Ali Evropa treba da shvati prostu stvar: Amerikanci su uvukli Evropu u vrlo neprijatnu sitauciju. Žarište napetosti, kao uvek, oni stvaraju hiljadama kilometara daleko od svojih granica, a Evropa će dobiti gomilu problema, za koje će morati da plati trošeći svoje resurse.

Osim toga, ubeđen je ekspert, Ukrajina, izgubivši svoj vanblokovski status, izgubiće i relativno mirnu egzistenciju poslednjih 20 godina koju joj je on garantovao. Rusija i danas de fakto ostaje garant neprikosnovenosti garacnija svih postsovjetskih država. Ovu činjenicu može da ignoriše samo onaj ko ne razume geopolitičke igre koje pokušavaju da igraju.

Mišljenje ukrajinskog publiciste iz Kijeva Vadima Dolganova:

- Približavanje NATO-a Ukrajini započelo je još 1991. godine (posle raspada SSSR). Vrlo lagano i drsko približavanje, ali sistemski i planski – kao mnogo toga što rade ovde Amerikanci. Danas zemljom upravljaju iste marionete koje su doveli na vlast posle Majdana 2004. godine. One će voditi poslušnu politiku i ispunjavati sve ukaze Brisela i Vašingtona. Vrhovna Rada sada glasa, pokušavajući da ozakoni puč, oružani prevrat. Mnogi poslanici iz Partije regiona ili su otputovali, ili su se sakrili, i glasanja u Radi teško da imaju legitimni karakter. Danas je sasvim realno govoriti o aktivnijem učešću NATO-a u Ukrajini, posebno posle referenduma na Krimu čiji su rezultati sasvim očigledni. Pojava paravojnih formacija, instruktora NATO-a, kao što je bilo u svoje vreme u Gruziji – mislim da će se to desiti.

Osim toga, jedan od obaveznih uslova stupanja u NATO uvek je bilo odsustvo teritorijalnih problema u zemlji pretendentu, podsetio je Andrej Baklanov, zamenik predsednika Asocijacije ruskih diplomata. Međtuim teritorijalni problem sa Krimom je očigledan.

- Mislim da za našu zemlju granica šta može i šta ne može da se dešava na našim granicama sada može da bude prevladana. Ni pod kakvim uslovima ne treba da dozvolimo ulazak trupa NATO-a i razmeštanje raketa na teritoriji Ukrajine – odgovor treba da bude vrlo oštar, između ostalog u vojnom pogledu. Do toga ne treba doći, ali mi moramo da zauzmemo čvrst stav, kako bismo sprečili razvoj ovakve situacije. Dalje se ne može odstupati.

Potpredsednik Akademije za geopolitčke probleme Konstantin Sivkov razvija misao prethodnog eksperta:

- Ako se pogleda karta, Ukrajina je jedini geopolitički poligon sa kojeg mogu da se započnu maksimalne akcije na destabilizaciji Rusije. SAD su za to zainteresovane. Uspostavljanje kontrole nad Ukrajinom, istiskivanje Crnomorske flote Rusije iz Sevastopolja od strane SAD pretvaraju Crno more de-fakto u unutrašnje more NATO-a. Rusiji ostaje mali deo obale od Sočija do Novorosijska, koji neće omogućiti da se drži snažna flota. Osim toga, Rusija ima niz industrijskih preduzeća na istoku Ukrajine, čije zatvaranje će negativno uticati na ekonomiju Rusije. U tim uslovima Zapad će se boriti za Ukrajinu do kraja.

Što se tiče novih nacrta zakona u stupanju Ukrajine u NATO, treba istaći da vlast Ukrajine nije legitimna čak po ukrajinskim zakonima. I sve odluke koje donosi Vrhovna Rada, između ostalog međunarodni ugovor o pridruživanju NATO-u, takođe će biti nelegitimne i mogu da budu osporene od strane svake sledeće vlade, smatraju eksperti. A aktualna ishitrenost ukrajinskih zakonodavaca odaje njihovu pravnu nekompetentnost ili političku kratkovidost.

Natalija Pavlova,